Sekretar Opštinskog odbora vladajuće stranke upravo je ispijao svoju prvu jutarnju kafu kad je u prostoriji ušao stariji čovek sa kačketom u rukama.
– Ja sam došao da se učlanim! – ispalio je čika bez uvoda.

                       

Sekretar je mrzovoljno odložio započetu kafu, počeo da pretura po fiokama i najzad gurnuo pred čoveka stranačku pristupnicu.

– Pišite čitko, štampanim slovima, obavezan je matični broj i broj lične karte – izgovorio je standardno obaveštenje i ponovo primakao kafu.

– Ne bavim se ja politikom – počeo je čovek kao da se pravda. – Ne znam ti ja to, ne razumem se, ali kaže meni moja Ruža: „Idi, Lazare, učlani se kod ljudi, učini nešto, mrdni malo, vidiš kakva je situacija.“

– Da, da – složio se sekretar – teška je situacija i dobro je što ste se odlučili da nam se pridružite u borbi protiv mnogobrojnih društvenih teškoća.

– Kažem ja njoj – nastavio je čovek – „Nisam ti ja za politiku, ne znam ti ja to“, ali Ruža, moja žena Ruža, ona zapela pa kaže: „Lazare, ti to možeš i moraš, ako ne zbog nas, a ono zbog dece i porodice.“

– Naravno, najvažnija su deca i porodica – složio se sekretar.

– E, kad smo već kod dece – živnuo je čovek – odmah da vam kažem za mog Vladu, on mi je stariji – a nije što je moj, nego je stvarno dobar i pametan dečko – eto završio je i ekonomski fakultet, odličan student, ali džaba. Već šest godina čeka posao!

– Da, da, teška su vremena – saosećao je sekretar. – Velika je kriza.

– Kako da nije! A evo moj mlađi, Rajko, on je pre tri godine završio prava, i sad prodaje na buvljaku, tuga ga je gledati.

– Kriza, teška kriza – vrteo je glavom sekretar.

– Za ćerku će sigurno biti malo lakše, ona je frizerka, trebaće joj samo dozvola za radnju – čovek je počeo da pretura po džepovima i izvadio veliki list papira. – Morao sam ipak da zapišem, gospodine, zaboravlja se… Znači, rekao sam za ćerku… Dalje, zetu kredit za stan (moraju deca negde stanovati), pašenogu oslobođenje od poreza (on ima neku radnjicu), a onda za šuraka ono oko udesa, stvarno nije bio kriv, svastika da može da drži živinu u gradu…

– Da, da, ima mnogo problema u današnje vreme – odlučio je da ga prekine sekretar. – Nego popunite vi lepo pristupnicu, pa da vas ja upišem i učlanim, a onda da dobijete program naše stranke.

– Hoću, hoću – užurbao se čovek. – Eto ja malo odužio. Sad ću ja. A što se tiče vašeg programa, zato sam i došao…

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari