Predsednik je pozvao Ministra policije na hitan sastanak.
– Imam za tebe jedan vrlo važan i težak zadatak – nije okolišao Predsednik. – Treba da mi nađeš Tarabića proročanstvo!
Ministar je bio potpuno šokiran.
– Naravno da ću odmah krenuti da ga tražim… Ali… šta tačno… tražim?
– Originalni rukopis! – pojasnio je Predsednik. – Rukopis je dugo bio zabranjen za objavljivanje i nije poznata sudbina originalnog rukopisa, ali ja sam preko naše BIA-e otkrio da originalni rukopis kriju potomci Tarabića!
– Ali, šefe… što je to proročanstvo tako važno? – usudio se da upita Ministar policije.
– Ti očigledno pojma nemaš, kao i obično! Tarabići su, bre, prorekli sve živo! I ubistvo kneza Mihajila Obrenovića, kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović, Prvi svetski rat, stvaranje Jugoslavije, atentat na kralja Aleksandra, Drugi svetski rat, dolazak Tita, bombardovanje… Znači, oni su sve zapisali šta će se dešavati u budućnosti! A kao što i sam vidiš… politička situacija kod nas nije više kao što je bila… Pa mi je ovo vreme unelo izvesnu dozu… pa da kažem, zabrinutosti… za budućnost… I hoću da znam… šta će biti s nama! A naročito sa mnom…
– Ma hajte, molim vas, šefe – usudio se da progovori Ministar policije – vladaćete vi nama na radost još dugo i srećno…
– Pusti ti to – prekinuo ga je Predsednik. – Nema potrebe da uopšte o tome nagađamo… Nego je mnogo bolje da ti meni… doneseš originalno Tarabićevo proročanstvo… pa da lepo pročitamo. Dakle, nađi tu familiju Tarabić i bez proročanstva se ne vraćaj!
Posle mesec dana pojavio se kod Predsednika vrlo iscrpljeni Ministar noseći u rukama neki stari dokument zamotan u jagnjeću kožu.
– Predsedniče, evo ga! Nije baš bilo lako… jer smo morali da prišafimo rodbinu Tarabić, ali na kraju su propevali! Originalno proročanstva smo našli zakopano u porti Crkve svetog Đorđa u Užicu…
Predsednik je zgrabio dokument iz ministrovih ruku ali mu ga je ponovo vratio.
– Znaš šta? Ne mogu ja ovo… ‘Ajde, ti čitaj!
Ministar policije je polako odvio proročanstvo i počeo da čita.
– „Čovek sa očima plavim, na belom konju će se pojaviti među ljudima… Zvezda će sijati na njegovom čelu… On će okupiti moćnu armiju i osloboditi Beograd… Isteraće neprijatelja i naša zemlja će biti veća nego ikad“…
– Ma ne to, bre – prekinuo ga je Predsednik. – Niti sam ja čovek sa plavim očima, niti sa zvezdom na čelu… To će biti sto posto Drug Tito… nema ko drugi… Nego, prelistaj to napred. pa vidi šta piše kasnije…
Ministar je listao dalje.
– „A onda će doći čovek jedan vrlo visok i nosiće stakla na očima i imaće šorava usta… On će biti nepouzdan kao kum jer će sve kumove izdati i prevariti… A voleće mnogo da priča i pričaće svaki dan i svaku noć našem narodu preko nekakvog sokoćala… A narod naš će ga sve slušati i verovati mu jer narod je naš dobar ali do zla boga naivan i povodljiv… I naš narod će poći za čovekom sa šoravim ustima.
Ministar je prestao da čita.
– Šta si sad stao!? – iznervirao se Predsednik. – Pa to sam tražio! To je o meni sto posto! Šta piše dalje?! Šta će biti dalje?!
Ministar ga je plašljivo pogledao.
– Nema dalje…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
