Bili smo se malo zaleteli pa kupili povoljno neku raubovanu japansku mašinu.
Kad nam je prvi put crkla, izređali su se svi mogući majstori, i ne mogu da otklone kvar.
Šta da radimo, pozovemo njihov ovlašćeni servis u Evropi i uskoro nam dođu dva majstora Japanca.
Jedno jutro, tek što su došli, ja pijem prvu kafu, dođe sekretarica Caca.
– Direktore, došli oni Japanci… Nešto su uznemireni i samo mrndžaju… I hoće odmah kod Vas…
Primim ja njih.
I stvarno, vidi se da im nešto nije po volji, sve pričaju uglas, i to na japanskom.
Jedva pređosmo na engleski.
– Gospodine direktore, mi ne želimo da učestvujemo u ovim vašim protestima! – najzad reče stariji majstor Japanac.
Ja se zabezeknuh.
Počnem da im objašnjavam da, istina, postoje kod nas nezadovoljni građani koji povremeno protestuju i šetaju ulicama, ali da to nije ništa opasno, da su to mirni protesti, i da su, uzgred budi rečeno, u međuvremenu potpuno prestali.
DŽaba ja pričam.
Traže Japanci da im ja izdam potvrdu da oni ne učestvuju u protestima, zbog svog poslodavca.
Šta da radim, napišem im ja potvrdu da oni redovno dolaze na posao, obavljaju svoje radne zadatke i ne učestvuju u večernjim građanskim protestima.
– Ne večernji! – povikali su kad su pročitali potvrdu. – Dnevni!
Ja pokušam da im ponovo objasnim da su protesti samo uveče, a ne danju, ali oni samo odmahuju rukom.
Onda stariji majstor priđe prozoru i pozva me da mi nešto pokaže.
Ulica kao ulica, gužva kao i obično.
– Nemoguće je da je ovoliko ljudi na ulici u radno vreme! – objasni mi Japanac razlog zabrinutosti. – Ovo je očigledno nekakav protest!
I dam ja njima potvrdu i za dan i za noć. Ko će razumeti te čudne Japance…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
