Selektor fudbalske reprezentacije Srbije upravo je pravio spisak igrača za naredno Svetsko prvenstvo kada je u kancelariju ušao predsednik Fudbalskog saveza.
– Izvini što te prekidam, ali me jako interesuje koga ćeš staviti na levo krilo?
– Kako mislite „koga“? – iznenadio se selektor. – Pa Vukovića! On je najbolji u španskom prvenstvu!
Predsednik Fudbalskog saveza je odmahnuo glavom.
– Vuković je totalno van forme. To je jasno svima. A i kakvo je to merilo – špansko prvenstvo?
Selektor je bio iskusan čovek. Inače ne bi ni bio na tom mestu.
– U pravu ste, gospodine predsedniče, treba još razmisliti. Možda vi imate neki predlog?
Predsednik Fudbalskog saveza se ozario.
– Naravno da imam! Ti znaš mog malog?
– Vašeg sinovca? – pogodio je selektor.
– Da, mog malog Pericu! Ti znaš da je on fenomenalno levo krilo!
– Pa… dobar je, talentovan – mrmljao je selektor. – Svi u „Čukaričkom“ ga hvale…
– Eto vidiš! – obradovao se predsednik. – Svi kažu da je on naše najbolje levo krilo!
Nastupila je napeta tišina. Ali, selektor je bio iskusan čovek.
– Gospodine predsedniče, to je izvanredna ideja! Kako se samo toga odmah nisam setio! Poručite sinovcu da mi se odmah javi…
Predsednik je izašao vrlo zadovoljan. A tada je zazvonio telefon. Na liniji direktor najvećeg kluba, lično.
– Nadam se da si mog sina stavio na beka – bio je kratak i jasan.
Selektor se zbunio samo za trenutak. Ali to se nije moglo primetiti preko telefona.
– Naravno, gospodine direktore! Pa vi ste igrali beka u reprezentaciji. A iver ne pada daleko od klade!
Linija je već bila prekinuta. Baš u trenutku kada je u kancelariju ušao ministar sporta.
Selektor nije čekao pitanje.
– Gospodine ministre, odlično što ste svratili! Bilo je nekih manjih dilema, ali mislim da će vaš sestrić igrati levog halfa!
Ministar sporta nije bio oduševljen.
– Levog halfa!? To ne dolazi u obzir! Dete voli da igra u napadu.
– Da, ali… – pokušao je selektor.
– Dete voli da igra centarfora – bio je jasan ministar sporta.
Selektor je izgledao prilično skrhano.
– Igraće centarfora – progovorio je jedva čujnim glasom.
Na vratima se zadovoljni ministar sporta jedva mimoišao sa direktorom privatne firme.
– Doneo sam – rekao je tajanstveno direktor privatne firme.
– Koliko? – bio je radoznao selektor.
– Sto hiljada.
– Dobro. Igraće u odbrani.
– Može li u napadu? – interesovalo je direktora privatne firme.
– Može. Ali za dve stotine hiljada!
– Onda ništa – slegao je ramenima direktor privatne firme. – Neka njega u odbrani…
Direktor privatne firme spustio je koferče i izašao. Uskoro je još tri puta zazvonio telefon i pojavila su se još četiri koferčeta.
Reprezentacija Srbije bila je spremna za Svetsko prvenstvo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
