Rizik

Mada.

Mali Laki iz prizemlja. NJega sam peglao najmanje tri puta. On je kvaran do panja. Rođenu bi kevu prodao, i još bi uzeo i kauciju. Taj mi neće zaboraviti batine dok je živ.

Pa Rade poštar sa petog. On je čovek totalno otkačio. Žari se na ovu vladajuću partiju, stalno ide na neke kongrese, obilazi mitinge, na prozor je nalepio sliku svog političkog idola. Rade je skroz lud i maksimalno opasan.

Onda zastavnik Gvozden sa osmog. On je nezgodan do kraja. Kod njega uopšte nema priče, odmah vadi pištolj. Dva puta me zamalo nije ubio, jednom samo zato što mu nisam pritisnuo njegov sprat u liftu. Što ne znači da neće.

Zaboravio sam na Đoksa iz potkrovlja. On baš ima pik na mene. I to zbog one cave Slađe sa četvrtog. A uopšte nisam znao da su se oni ranije muvali.

Zlatko električar sa devetog mi se uopšte ne javlja od kad sam mu čuknuo kola na parkingu.

Slavko apotekar misli da moja keva namerno sipa vodu na njegovu terasu kad zaliva cveće.

Matori Dabić me video kad sam mu u prolazu šutnuo kuče.

Zaboravio sam na “ Partizanovce“! Oni znaju nas, mi znamo njih.

Imaju i dva „skinhedsa“ u ulazu, ne mogu očima da me gledaju.

Pa i moji ukućani ne mogu očima da me gledaju!

More, batice, biće meni vrlo gadno ako slučajno izbije taj građanski rat!