Saobraćajni prekršaj

 Na izlasku iz grada zaustavila nas je saobraćajna policija. Bio sam propisno vezan, a žena je vozila dozvoljenom brzinom. Sve je bilo u redu.

– Gospođo, imate li izvod iz matične knjige rođenih i krštenicu? – upitao je ljubazni saobraćajac.

/Žena je imala samo vozačku i saobraćajnu dozvolu.

– Po novom zakonu, to vam je težak prekršaj – rekao je saobraćajac i zapisao nešto u beležnicu.

Onda nas je pažljivo odmerio.

– Vi ste muž i žena?

– Da.

– Pokažite mi venčani list.

Nismo imali.

– Strogo je zabranjeno da muž i žena učestvuju u saobraćaju bez venčanog lista.

Ponovo je zabeležio nešto u tefter.

– Pokažite mi šta imate od neophodne pomoćne opreme za motorno vozilo.

Otvorio sam gepek.

– Da vidimo… Nemate budak, pušku, hranu za tri dana, suncobran, kofu, sataru, peglu, crevo za vodu, rezervno odelo, dvogled, nosila, gumene čizme, šlem, radio-stanicu, bocu sa kiseonikom, bumerang, dušek, aparat za zavarivanje…

Sve je brižljivo beležio. Zatim se obrati mojoj ženi.

– Pošto ste vozač motornog vozila „be“-kategorije po međunarodnom putu A-34, dužni ste da odgovorite na nekoliko pitanja o saobraćaju. Prvo: vozilo A ide bočnom ulicom sa pravom prvenstva, vozilo BE ide suprotnom ulicom u kojoj je zabranjeno parkiranje, a vozilo CE nailazi iz pravca suprotnog od pravca vozila DE – da li će biciklista iz jednosmerne ulice stići na vreme na posao?

/Žena je ćutala.

– Prvi minus. Drugo pitanje: U raskrsnicu ulazi kamion i prestrojava se u desnu traku, a autobus okreće prema autobuskoj stanici. Koji je to autobus, kad polazi i pošto je karta?

Moja žena ume da bude prilično nezgodna kad se iznervira.

– Znate šta, gospodine – povisila je glas – ko je vama dao pravo da me maltretirate! Na šta ovo liči! Sram vas bilo!

– Novi propisi, gospođo – smirivao ju je saobraćajac – novi zakon.

Šta je, tu je, novi zakon…

– Treće pitanje: Ako vozilo uđe u raskrsnicu u rikverc sa pravom prvenstva, da li će motociklista iz dvorišta videti kamion iz bočne ulice?

Da ne dužim, žena nije znala ni jedan odgovor.

– Loše, gospođo, vrlo loše – zaključio je policajac. – Nepoznavanje propisa je najteži mogući prekršaj za vozača motornog vozila „be“-kategorije.

Vrteo je glavom.

– Vrlo težak prekršaj.

Pozvao je kolegu, nešto su se domunđavali, pokazivao mu je beležnicu. Na kraju je uzeo neku kantu i prišao kolima.

– Vaša kola uopšte nisu pripremljena za saobraćaj, nemate ništa od neophodne prateće opreme za motorno vozilo, pa moram pristupiti naplati kazne na licu mesta.

Stade mi knedla u grlu.

– Koliko?

– 120.000 dinara. Može i u evrima.

Kad sam jednom razmišljao da prodam kola, nudili su mi 100.000.

– Vi nemate da platite?

Moj izgled je sve govorio.

– U tom slučaju, zamolio bih vas da se odmaknete od vozila.

Uzeo je kantu, polio ih benzinom i zapalio. Meni je dao neku priznanicu. Zatim je ponovo počeo nešto da računa.

– Sada pristupamo naplati kazne za nepoznavanje propisa predviđenih za vozača motornog vozila „be“-kategorije po međunarodnom putu A-34 i za neposedovanje adekvatne dokumentacije za upravljanje motornim vozilom.

/Žena je ponovo pokušala da se pobuni, ali on ju je oštro presekao.

– Gospođo, vi kao vozač motornog vozila treba da platite 105.000 dinara, može i u dolarima, a gospodin kao suvozač, s obzirom na to da je propisno vezao sigurnosni pojas, samo 1.200.

Bio sam prodao neku njivicu, pa sam imao oko 60.000.

– Skinite i priložite sako i pantalone – preporučio mi je saobraćajac. Izvršio sam i to.

– Vi ste u redu, evo vam priznanica. A sada gospođa.

Nisu vredela objašnjenja, obećanja, molbe. Kad su zaključili da stvarno nemam više para, odveli su ženu pored puta i sa nekoliko hitaca ubili je na mestu. Meni su dali priznanicu i poželeli srećan put…