Savet

– Caco! – pozvao je Predsednik svoju sekretaricu – Odmah zovi policiju, vojsku, vatrogasce, lovce… i svoje koleginice… da se zaštitim od ovih demonstranata… Dokle bre više ovi protesti!

– Ovaj – malo se zbunila sekretarica – gospodine Predsedniče… ako dozvolite… Ovi napolju nisu protestanti… Oni kažu… da su došli kod Vas… po savet..

I zaista, kad je Presednik malo provirio kroz prozor, masa je počela da mu maše.

– Gle! – iznenadio se Predsednik. – Neki mirni ljudi… I šta kažeš… došli kod mene… po savet?

– Tako kažu… – potvrdila je sekretarica. – I potpuno su tihi, strpljivi i vrlo pristojni..

– Pa, ako je tako – malo se osokolio Predsednik – realno gledano, koga će narod i da pita, ako ne mene! Ajde ti proberi od njih jednog omanjeg, pa neka pita šta ih interesuje…

Uskoro je ispred Predsednika stajao jedan mali mršav čovek u radničkom kombinezonu.

– Eto, primio sam te, kao predstavnika ovih tvojih… Ne moraš sedati pošto nećeš dugo… Pa mi reci: šta želite da me pitate? Ja sam tu, kao vaš Predsednik, da vam uvek pomognem, posavetujem, usmerim… Pitaj slobodno.

– Hvala Vama, gospodine Predsedniče, što ste me primili – progovorio je čovek – Ovde kod Vas smo došli iz cele zemlje… Sa svih strana.. Jer smo čuli… ako je to tačno, da ste Vi, gospodine Predsedniče, uspeli da sprečite štrajk glađu ministra odbrane!

– Dobro se čuli! – potvrdio je Predsednik. – Ja sam lično sprečio njegov štrajk glađu!

– Onda mora da je tačno i da ste sprečili štrajk glađu zamenika gradonačelnika? – interesovao se čovek.

– Jeste, i to je tačno! Ja sam to uradio!

– Onda nema sumnje da ste sprečili i štrajk glađu vaših poslanika u Skupštini? – nastavio je da pita čovek.

– Jeste, tako je – Predsednik je već pokazivao znake nestrpljivosti – ja sam lično sprečio sve štrajkove glađu u ovoj zemlji ! Ali šta vas interesuje?

– Pa zato smo svi i došli kod Vas – nastavio je čovek – S obzirom da se razumete u te stvari, sve nas zanima… Možete li nama da sprečite… gladovanje.