Spasavanje

Veruj mi, ne bih te cimao u ovo doba da nije ozbiljna situacija.

A sve mi je ovo samo zato što sam dobar čovek!

U nedelju je pozlilo mojoj babi Kati, znaš Katu, stara, bolešljiva, i ja, unuk, dobar čovek, onako mamuran i razvaljen od subote, odvezem je u bolnicu.

Tamo haos, neviđena gužva, zagušljivo, vrućina, nema gde da se sedne, nema šta da se popije…

Ja se tu u nekom trenutku skljokam pored zida.

I umesto moje babe, ispadnem ja neki hitan slučaj!

Svi navale na mene. Prvo infuzija, tu mi promaše venu, pa mi ruka poplavi. Pa mi uzmu toliko krvi u neke epruvete da se ponovo onesvestim. Kad sam se osvestio, obrijali mi grudi i izlepili po meni nekakve elektrode. Ja se ponovo onesvestim.

I umesto da mi daju nešto da popijem, bar pivo, oni navale da me kao reanimiraju.

Raspale me onom strujom za srce, sve mi se kosa ukovrdžala.

A grudi mi skroz ispekli, sve iskočili plikovi.

Onda je došao neki matori, izgleda da im je taj bio glavni, pa kad me je video proderao se „žutica“!

Nisam ni stigao da kažem da sam samo žešće mamuran, svi su se od mene momentalno razbežali.

Uskoro su došli neki obučeni kao kosmonauti i pogurali me negde.

Međutim, oni su toliko žurili da me što pre isporuče, da su me izručili iz kolica i uspeli da mi slome ruku! Pa su me još i stavili u gips.

A na tom odeljenju gde su me dovezli na sve strane neki žuti, crveni, plavi, zeleni, sa tačkama, sa tufnama… tiha jeza.

Ponovo svi navale da mi vade krv i bodu vene.

Krv lipti na sve strane, a vene mi izgledaju kao kod narkomana na horsu.

Ja u principu ne podnosim krv, tako da raspalim da povraćam.

Naleteo je opet onaj matori pa kad me je video onako krvavog, žutog i ispovraćanog naredi da me sutra hitno prebace na intenzivnu negu.

Kakva li im je tek intenzivna, kad im je ova obična ovakva!

Dakle, batice, tačno u ponoć, na parkingu, nemoj da kasniš.

Ja na intenzivnu ne idem ni mrtav!

Ako mi je stalo do zdravlja, moram hitno da bežim iz bolnice!