Kada sam došao kući iz stranke, mali je ugledao natpis na mojoj majici.
– Tata, šta to znači KOSOVO JE SRCE SRBIJE?
– Pa to znači, sine, da je Kosovo jako važno za Srbiju… – krenuo sam u objašnjavanje. – Kosovo je naša kolevka, to je deo naše zemlje, naše istorije, tamo su naše crkve i manastiri…
– A zašto na televiziji jedan čika kaže da Kosovo više nije Srbija? – prekinuo me je sin.
– Kosovo će uvek biti Srbija! I ne treba slušati izdajnike srpskog naroda! – reagovao sam burno.
Dečak me je pogledao uplašeno i ponadao sam se da smo završili razgovor.
– Hoćeš li da me vodiš na Kosovo? – pitao je iznenada.
– Pa, ovaj, mislim, kako da kažem, mi trenutno ne možemo da idemo na Kosovo…
– A što? – ponovo se zainteresovao sinak.
– Pa, kako da kažem, tamo sada nije bezbedno…
– A kad će biti bezbedno?
– Pa ne znam, kasnije…
– Hoće li biti bezbedno u nedelju?
Pukao mi je film.
– Neće biti bezbedno ni u nedelju, ni u ponedeljak! I nema šanse da tamo idemo narednih sto godina!!
Dete je samo treptalo od iznenađenja.
Ali nije odustajao.
– A što ne možemo da idemo na Kosovo, ako je to Srbija?
– Mnogo me pitaš, sine – malo sam spustio glas. – Idi u sobu da se igraš! – prekinuo sam diskusiju.
Mali je otrčao ali se iznenada vratio.
– Tata, tata, da te pitam… ako Srbija ima srce… da li ima mozak…?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
