Bližila se ponoć, a deca su kao i svake godine nestrpljivo čekala Deda Mraza.

I najzad, u ponoć, dugo čekano zvonce pred vratima! Kad sam otvorio, čekalo me je prilično iznenađenje.

Ogromni rogovi odavali su – irvasa. U Deda Mrazovom odelu!

– Srećna Nova godina! – pozdravio nas je taj irvas pun novogodišnjeg optimizma.

– Srećna Nova godina – uzvratio sam i ja, ali nisam uspevao da sakrijem iznenađenje.

– Vidim, malo ste zbunjeni – shvatio je očiglednu situaciju irvas i potapšao me po ramenu sa razumevanjem.

– Paaa… malo jesmo… – priznao sam čudnom gostu. – Znate, gospodine irvase, mi smo, eto, nekako navikli na Deda Mraza…

– Pa i dočekali ste ga! – ponovo se aktivirao optimizam našeg gosta. – Ja sam ove godine postavljen za Deda Mraza!

– A jel’? – bio sam iskreno iznenađen.

– Da da! – blistao je samozadovoljni irvas. – Znate, došlo je do izvesnih personalnih promena u našem javnom preduzeću „Laponija“. Znate kako je… nova vlada novi ljudi… pa je kod nas bio konkurs za mesto Deda Mraza… i eto… iz moje vladajuće stranke su mislili da imam najbolji program i najduži partijski staž… pa sam postavljen za Deda Mraza!

Stvar je bila kristalno jasna.

– A… gospodine irvase… pardon… Deda Mraze… gde je sada… bivši Deda Mraz?

– Ma ništa se ne brinite! – utešio me je irvas. – Naša vladajuća stranka nikad nikog nije otpustila iz javnih preduzeća! Evo njega ispred, on sad vuče saonice…

Međutim, deca nisu bila raspoložena da slušaju o kadrovskim promenama u javnim preduzećima, i tražili su svoje poklone.

– Ne brinite ništa, dečice, naša vlada je sve planirala i projektovala, pa i novogodišnje poklone! – blistao je optimistični irvas Deda Mraz. – Izvolite!

Deca su izgledala najblaže rečeno razočarano. Ispostavilo se da je njihov novogodišnji poklon nekakav – papir! Složno su briznula u plač.

– Nemojte da plačete, mila dečice – tešio ih je irvas Deda Mraz – vi ste dobili vaučere! A sa tim vaučerima vaši roditelji mogu da vam kupe šta god poželite!

Deca su bila iskusna sa vrednosnim papirima i momentalno su prestala da plaču, i vratio im se osmeh na lice.

– Uživajte u svojim poklonima mila deco! – pozdravljao nas je irvas Deda Mraz na izlazu.

Za svaki slučaj bacio sam pogled na vaučere. I sledio se!

– Hej, gospodine irvase… pardon, Deda Mraze – počeo sam da vičem – potkrala se mala greška!

Zaustavio sam ga na vratima.

– Na svim vaučerima piše: Srećna Nova 2018. A sad je 2017!

– Ma sve je u redu! – tešio me je irvas Deda Mraz. – To i jesu vaučeri za 2018. Po planu i projektima naše vladajuće stranke poklone ćete moći da podignete tek 2018. Ali to je samo za godinu dana… strpite se malo…

Pa je ošinuo Deda Mraza i nestao u noći…

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari