Strani investitori

Mi ih lepo dočekali i ugostili, sve kako treba.

Pitaju nas oni preko svog prevodioca za investiranje u Srbiju.

Mi im ponudimo rudnik i fabriku, ukupno 1.560 radnika i rudara.

Bili smo prema njima iskreni.

I rudnik i fabrika su u državnom vlasništvu i imaju velike gubitke.

Oni su počeli da odmahuju glavom.

Mi im onda obećamo da će svi prethodni dugovi rudnika i fabrike biti otpisani.

Oni i dalje odmahuju glavom.

Mi im onda ponudimo da preuzmu rudnik i fabriku potpuno besplatno.

I dalje se videlo da su nezadovoljni.

Mi ih upoznamo sa subvencijama naše vlade po kojima za svakog zaposlenog dobiju po 1.000 evra.

Tu oni počeše da se nešto domunđavaju, ali videlo se da još nisu zadovoljni.

Mi im onda diskretno napomenemo da nećemo praviti pitanje ako ponekog i otpuste.

Jer će i dalje za njega dobijati subvenciju.

E tu se najzad malo raskraviše.

– Dajte da potpišemo ugovor! – rekoše na čistom srpskom, bez prevodioca.

Ispostavilo se da su to naši ljudi.

Jedan čak bio sa mojim kumom u vojsci, jedan oženio neku moju dalju rođaku, a svi iz naše stranke.

E baš smo se lepo ispričali i proslavili ugovor.

A i radnicima će biti super što njihove nove gazde strani investitori govore srpski…