Odlučio sam da postanem Ministar. Otišao sam kod Mandatara za sastav nove Vlade.
– Dobar dan, ja bih hteo da postanem Ministar!
Mandatar me je pogledao sa odobravanjem.
– Normalna stvar! Mi smo demokratska zemlja i svako može da bude Ministar. Nego, recite mi, da li ste član neke stranke?
Ja sam mu pokazao članske karte tri parlamentarne i dve vanparlamentarne stranke i popunjenu pristupnicu za masonsku ložu.
Mandatar me je već gledao drugim očima.
– Vidi se da ste ozbiljan čovek. A da niste možda osuđivani?
Očekivao sam strogu selekciju, pa sam fotokopirao svoj policijski dosije. Imao sam dve godine robije zbog pronevere, jednu godinu zbog prevare, šest meseci zbog primanja mita i godinu dana uslovno zbog podvođenja.
Mandatar se ozario.
– Pa vi ste vrlo ozbiljan kandidat! – zaključio je, mada sam to i sam znao.
– Šta imate od škole?
Završio sam dva razreda srednje poljoprivredne i molerski zanat.
– Dve godine srednje? – malo se iznenadio Mandatar.
– Dve – priznadoh. – Ali sam drugu dva puta ponavljao!
To je malo ublažilo stvar.
– Da li znate neki strani jezik? – upitao me je podozrivo Mandatar.
– Sačuvaj bože! – iznenadih se provokacijom. – Za šta vi mene smatrate?!
– Samo pitam – reče Mandatar pomirljivo. – Ima danas svakakvih ljudi.
Iznenada mi se uneo u lice.
– A koga volite najviše na svetu?!
Kao da sam ja naivan.
– Našeg Predsednika! – odgovorio sam kao iz topa. – Našeg voljenog Predsednika!
Izvadio sam novčanik i pokazao sliku Predsednika.
– Uvek je nosim sa sobom!
Mandatar je oduševljeno zapljeskao i srdačno mi čestitao ulazak u Vladu. Prokleta dva razreda srednje škole! Možda sam mogao da konkurišem za Predsednika Vlade…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
