Venčanje

Bilo je nekako spontano, samo sam osetio da je zaista iskreno volim.

LJubav je rasla i rasla i postajala toliko intenzivna da sam morao nešto da preduzmem.

Otišao sam u Opštinu i našao matičara.

– Dobar dan, gospodine, mene zanima da li bih mogao da se venčam sa svojom mačkom? – priupitao sam prilično oprezno. – Mnogo se volimo i želeo bih da krunišemo našu ljubav brakom…

– Imate sreće, gospodine! – dočekao me je neočekivano predusretljivo matičar. – U našoj zemlji je skoro sve moguće! Mi slepo pratimo sve evropske i svetske tokove, a kao što nama i dolikuje, u nekima čak idemo i ispred svog vremena! Evo primera radi, naša Premijerka je upravo postala otac, jer je dobila dete sa svojom partnerkom! Znači, vaša ideja nikako nije neizvodljiva! I zaista, šta ima prirodnije nego kad nekog zaista voliš da se sa njim i venčaš?

– Naravno! – složio sam se sa tim uviđavnim čovekom.

– Samo mi još recite, kog je pola vaša mačka? – pitao me je matičar.

– Moja Micika je ženskog pola – obavestio sam državnog službenika.

– Baš imate sreće, gospodine – nije skrivao oduševljenje matičar. – U našoj zemlji su legalizovani različitopolni brakovi! Istina još nisu legalizovani sa životinjama, biljkama i kompjuterima, ali postoji predlog novog zakona koji je u skupštinskoj proceduri… Uzgred budi rečeno, u našoj zemlji je vanbračna zajednica potpuno ravnopravna sa bračnom, ali ako smatrate da prava ljubav ipak treba da bude krunisana brakom, ja Vam savetujem da napišite molbu Ministarstvu za brak i porodicu. Oni potpuno razumeju taj problem i ja sam baš u nedelju po njihovom specijalnom odobrenju venčao jednu gospođu sa njenim papagajem… Divno venčanje!

Radostan i raspoložen požurio sam kući da obradujem Miciku.

Pa da pravimo spisak gostiju…