Venčanje je trebalo da bude zakazano u subotu.
– To nije dobar dan za proslavu – smatrao je ćale. – Na taj dan je pre 500 godina bila Kosovska bitka, velika tragedija za srpski narod!
Odložili smo venčanje za sledeću subotu.
U toku nedelje nismo uspeli da nađemo vezu za bolnicu, pa je umrla baba.
– Običaj je da se sačeka najmanje četrdeset dana od sahrane – sugerisala je keva. – Valja se!
Sačekali smo četrdeset dana i ponovo zakazali u subotu.
Mali sestrić je zaboravio da plati neku drogu ili oružje, pa smo morali da sačekamo još četrdeset dana.
Ponovo smo zakazali u subotu.
– Na taj dan je godišnjica poslednjeg bombardovanja – setio se deda. – Ne valja praviti veselje na veliku nesreću!
Pomerili smo za svaki slučaj još mesec dana.
– To ne dolazi u obzir! – bio je jasan naš prota. – Na Zadušnice se ne zakazuje venčanje!
Odložili smo za još mesec dana.
– U ovo vreme ubili su Premijera – obavestio nas je kum Rale. – Možda je bolje da malo pomerimo svadbu…
Pomerili smo za još mesec dana.
– Neće biti venčanja – obavestio nas je matičar. – Zbog proglašenog vanrednog stanja zbog epidemije nije dopušteno sastajanje više od dvoje ljudi…
I tako, živimo nevenčano već pet godina.
U ovoj zemlji nema termina za veselje…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
