Voda

Videlo se odmah da nam se ne piše dobro.

– Recite zbogom socijalizmu, drugovi radnici! – bilo je prvo što nam je rekao .- Dobro mi došli u kapitalizam!

Odmah nam je uveo kartice da se prijavljujemo kad dolazimo i odlazimo sa posla.

Ako zakasniš pet minuta, odbijanje od plate.

Sve smo pokušali, ali nismo našli načina kako da prevarimo mašinu.

Jedno jutro sam potpuno popizdeo, jer sam ponovo kasnio zbog prevoza i umesto da otkucam karticu, ja sam onako u afektu u mašinu za kartice nasuo vodu iz moje flašice.

I gle čuda, mašina se najzad pokvarila! Našao sam joj slabu tačku!

Smenjivali se majstori, ali džaba rad. Čim poprave, opet se pokvari

Niko nije mogao da provali zbog čega se stalno kvari.

U međuvremenu nam je gazda podelio službene mobilne.

Da smo mu stalno dostupni i da može da nas cima i van radnog vremena.

I non-stop nas je zvao i cimao, nekad i noću.

Jednom kad me pozvao na krsnu slavu u vreme slavskog ručka, pukao mi je film.

Samo sam ubacio službeni mobilni u neku čašu vode.

Mobilni je momentalno crkao, a ja sam to prijavio kao nepopravljivi kvar. I bio sam miran do daljnjeg.

E onda su nam stigli službeni laptopovi, svi umreženi sa gazdom.

Da može da nam daje nove zadatke i usput kontroliše šta radimo.

Imajući prethodna iskustva, nisam dugo čekao.

Prvom prilikom sam prosuo vodu po tastaturi, i trenutno sam nestao iz gazdine mreže.

I tako, kad me pitaju kako mi je sa novim gazdom, svima odgovorim: Ladna voda!

A gazdi mogu samo da poručim: Dobro ti nama došao u Srbiji!