Došao mi je u goste rođak iz Nemačke. Nije bio u Srbiji poslednjih pet godina. Ja otvorio hladno pivce, nasekao pršutice, sira, a on pravo pa pred televizor. Hoće da gleda. Dobro, možda je tamo tako navikao.
Odmah je počeo da bode po daljinskom. Na TV B 92 počela odbojka, derbi, dobra utakmica. Ne valja njemu. Prebacio je na TV Prvu. Tenis, Vimbldon, polufinale, prava poslastica. Ma jok, bode on i dalje. Okrenuo je na TV Pink. Tu izveštaj iz naše lige, najbolji golovi, super stvar. Neće ni to. Otišao na Prvi. Finale u košarci, sjajna utakmica. Vidim da mu se ni to ne sviđa, pa mu predložim Sport klub, tamo je NBA liga, možda više voli strani sport.
Gleda on mene čudno, nešto mu nije jasno. Kaže da mi nismo normalni. Kao, zemlja u rasulu, haos, opšta propast, a mi se zezamo. Mi smo, kao, totalno neozbiljni. Gde su vesti, informacije, analize, razgovori? Šta mi mislimo, znamo li šta se o nama govori u Nemačkoj? „Zadnje je vreme da se spasavate“, kaže sav zapenušan, „nema više čekanja, vreme ističe.“ I još je on nešto bulaznio, ali ja ga nisam više slušao. Uzeo sam mu daljinski i prebacio na Drugi program.
Počinjalo je zatvaranje Olimpijade.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
