Neko je zvonio pred vratima. Starija žena sa fasciklom.
– Vi ste Srboljub Srbljanović? – želela je da zna.
– Da, ja sam.
– Otac Nemanje Srbljanovića?
Nešto me preseče.
– Šta je sad uradio mali mangup?!
Žena me je čudno gledala.
– Nije NEMANJA ništa uradio, gospodine Srbljanoviću! – osećao se povišen glas. – VI ste nešto uradili! Tačnije, nešto niste uradili!
Ostao sam bez teksta, pa sam joj rukom pokazao da uđe i sedne.
– Ja sam iz Centra za socijalni rad Stari grad – predstavila se gošća – i ja dolazim po prijavi za zanemarivanje vašeg sina Nemanje!
Sad sam i ja morao da sednem.
– Ali… molim vas… kakvo zanemarivanje… – jedva sam progovorio – pa ja Nemanju… držim kao malo vode na dlanu…
– Da li je istina da vaš sin sam radi svoje domaće zadatke?! – usledilo je iznenadno pitanje.
– Ovaj… – malo sam se zbunio – kako mislite… sam?
– Sam samcat! – siktala je socijalna radnica.
– Pa… ne mogu sad da se setim…
– Ovde piše da je njegova učiteljica prijavila da vaš Nemanja očigledno sam piše svoje domaće zadatke!
Najzad sam se i ja povratio.
– Znate šta?! Što se toga tiče… to je istina! Naravno da moj sin sam piše svoje domaće! Pa on je četvrti razred! Mora sam da se trudi, da vežba, da stekne radne navike…
– Znači, priznajete! – trijumfovala je žena. – Jadno dete zbog vas doživljava stresove, šokove, traume… Posebno što u njegovom razredu samo on sam piše svoje domaće… Da li ste nekad pomislili… kako je njemu?! Kako je tom nežnom osetljivom biću!?
Nije se više imalo šta reći.
– Dobili ste prvu javnu opomenu – poentirala je žena stavljajući na sto neki plavi koverat i spremajući se za polazak. – Još jedna prijava.. i preti opasnost da vam se dete oduzme i pošalje u hraniteljsku porodicu…
– Vodite računa! – reče žena na vratima.
Nije bilo vremena za gubljenje.
Zgrabio sam Nemanjinu vežbanku iz matematike i počeo da rešavam…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
