Da li Ana Brnabić laže?

Da ne znaju šta rade, da su glupi, neinformisani, da traže kršenje zakona o raspisivanju izbora, da hoće najpre jedno pa onda drugo… Ona može to da priča i to joj prolazi, jer se, zapravo, utisak kod većine građanki i građana gradi na osnovu subjektivnog uvida u javni nastup političkih predstavnika, stepenom uverljivosti o tome o čemu govore, a ne na osnovu činjenica.

Laž, laž i samo laž…

Ono što većina građanka i građana neće čuti jeste sledeće – Ana Brnabić je ostavila prazna polja na papiru u gotovo svim ključnim zahtevima opozicije i ODIHR a koji se odnose na birački spisak, medije… Treći zahtev o objedinjavanju izbora, beogradskih I lokalnih, čak je, u ovoj intrepretaciji – i nebitan.

Ako slušamo Anu Brnabić, poslušajmo i, recimo Radomira Lazovića, kopredsednika Zeleno-levog fronta i poslanika Skupštine Srbije.

Komisija koju vlast kaže da prihvata, u stvari je prema njihovom planu ograničena i ne može uraditi reviziju biračkog spiska. Što se tiče medija, u planu stoji da će smena REM-a biti moguća tek u novembru. Možda najskandalozniji deo plana je kod preporuka o pritiscima na birače, kao i o preporukama o zloupotrebi javnih resursa, jer nisu spremni da urade ama baš ništa. Ta polja u planu su prazna iako ODIHR godinama ukazuje da se ništa na ovom polju ne dešava.

Reči su Radomira Lazovića, koji se sa svojim opozicionim kolegama složio da na beogradske izbore 2. juna neće izaći. Reč koju opozicionari iz nekog razloga izbegavaju jeste – bojkot izbora, pa se dovijaju kada odgovaraju na pitanje o tome kako će taj bojkot da izgleda.

Neki ga nazivaju građanska neposlušnost, te je naveliko najavljuju, a pojam “bojkot” određuju besmislenim određenjima kao što je “neizlazak na izbore”.

Čemu takve igre rečima i zbog čega opozicija preza da kaže da će bojkotovati izbore sa apsolutno nepromenjenim izbornim uslovima, nekakvom šminkom i varkama koje Ana Brnabić uspešno “prodaje” većinskom biračkom telu sa teretom nasilnice, odnosno kontrolorke većine medija u Srbije, čudno je.

Suština je u sledećem. Opozicija je pre tri dana predstavila svoja tri zahteva, koji podrazumevaju forimranje komisije koju će činiti predstavnici vlasti, opozicije i civilnog društva, koja bi uradila reviziju biračkog spiska, potom da javni servisi počnu profesionalno i odgovorno da izveštavaju, tako da svi učesnici izbora mogu da imaju adekvatnu zastupljenost i treći da svi lokalni izbori koji treba da se održe ove godine budu u istom danu.
Iako se u javnosti ističe da režim samo na treći zahtev nije pristao, hah, pa nije pristao ni na prva dva.

Ana Brnabić, sluškinja režima Aleksandra Vučića, koja je, podsetimo, prošlog vikenda, išla, pa, recimo, sram je bilo, po grobovima kosovskih Albanaca koje je politički zdušno inspirisao upravo njen šef, i zajedno sa ostalim zlotvorima javnog interesa, budućim premijerom, ministrima…, ponovo preti Albancima nekakvim migovima, i to bez ikakvog “pokrića”, već samo da laže narod I hrani apetite ratno zločinačke ideologije – jadno je… Jadno je čak i za nju.

Jadni su. Povešće falange da ubiju profesora univerziteta, napraviće predstavu da se svako ko iole misli drugačije a učini im se kao zgodna meta mase da ga mrzi – nađe u patnji.

To su lažovi, ratni profiteri, bogati na leđima najsiromašnijih.

Srbija već gori.