Dvesto evra, a posle bubreg

Takva je tradicija ustanovljena još pre trideset godina, od raspada bivše Jugoslavije, kada je diktatura Slobodana Miloševića krenula da pod izgovorom zaštite Srpkinja i Srba u drugim jugoslovenskim republikama, ratnim zločinima profitira i umnožava bogatstva nekolicine bezosećajnih i primitivnih pojedinaca, šaljući sopstvene građane u samoubistva ili ratnozločinačku misiju.

Nakon uspostavljanja mogućnosti drugačijeg smera, petooktobarskom revolucijom i svrgavanjem Miloševićeve diktature, te streljanjem premijera Zorana Đinđića, zbog isporučivanja pomenutog lidera zločinaca Haškom tribunalu, odnosno straha neposrednih izvršitelja pokolja da ih čeka ista sudbina, na vlast dolaze oni koji su im davali potporu za zlodela tako što su bili (ako je to moguće) još gori od njih.

Reč je, razume se, o Srpskoj radikalnoj stranci, danas preobučenoj u „naprednu“, suštinski „nazadnoj“.

Režim Aleksandra Vučića, i dan-danas sina, a potom, kako i priliči u zrelom dobu, finansijskog pomagača njegovog političkog, odnosno ratnozločinačkog mentora, Vojislava Šešelja, ima prilike i uslove da ispolji sve nakaradnosti proizašle iz nasleđa nacionalističke i smrtonosne politike nasilja koja ga je napravila.

Kada su građani, kojima Aleksandar Vučić već deset godina vlada, a „po zasluzi“, posle poziranja sa mitraljezom na brdu iznad Sarajeva, tokom devedesetih godina, u društvu onih koji kada opaze ljudsko biće u kretanju na ulici grada smesta na njega pucaju, izloženi, recimo, najnovijem predizbornim manevrom, poput direktnog, budžetskog plaćanja za glas, to zapravo i nije toliko iznenađujuće.

Nije ni signal za nešto što bi moglo da se razvije u još goru posledicu po javni interes.

Jer, reč je o političkom inspiratoru na ubistva na nacionalnoj i verskoj osnovi.

Ubici prošlosti, sadašnjosti i budućnosti u modernoj istoriji Srbije na najbrutalniji mogući i zamisliv način.

Kao da je dobro jer ne ubija, kao da je dobro jer ne poziva sopstvene građane da masakriraju druge ljude zbog toga što su drugačije vere i nacionalnosti, seksualne pripadnosti…

Kao da je dobro jer ne pozdravlja i dok obavlja javnu funkciju ministra za informisanje biva ubijen novinar.

Kad zlikovac, kalibra Aleksandra Vučića, više nema uslove i načina da ispolji svoju brutalnost, s obzirom na spoljne okolnosti koje mu to ne dopuštaju, svojstvenost takvog jednog, po posledicama, tragičnog karaktera, izražava se koliko mu aktuelne prilike dopuštaju.

Naime, predsednik Srbije najavio je pre dva dana da će za mlade biti izdvojeno po najmanje još sto evra do kraja maja, najkasnije početkom juna.

Aleksandar Vučić je za televiziju Hepi izjavio da se sastao sa premijerkom Anom Brnabić, ministrom finansija Sinišom Malim i najavio novu pomoć za mlade starosti od 16 do 30 godina.

Za mlade ljude će, prema njegovim rečima, biti izdvojeno najmanje po još sto evra, pre Vidovdana. „To je još oko 102 miliona evra koje ćemo izdvojiti za mlade ljude“, napomenuo je predsednik i primetio da to „neće biti pre izbora“.

Svojevremeno su se, nakon preživljavanja šoka i sve tragičnosti slučaja, zbijale šale na račun već zaboravljenog „osumnjičenog“ seksualnog nasilnika – Dragana Markovića Palme – zbog njegovog „naživo“ dodeljivanja para poreskih obveznika: „Tri hiljade za gospođu.“

Danas, kada Vučić u dva navrata potplaćuje mlade uoči izbora sa po sto evra, i to parama koje ne postoje, ali su mu na raspolaganju kroz kredite ili iz preusmerenih budžetskih sredstava da ih uzme za sopstveni opstanak na vlasti i očuvanje bogatstva nastalog na teškoj korupciji, i nije neka vest.

Naviknuti na smrt i glad, građani hrle u gore sutra, već u teškoj dosadi od začudnog stanja iole racionalnih pogleda na njihove živote.

Da sutra aktuelni režim raspiše poziv za prodaju organa, jer se na najotvoreniji način bavi njihovom „trgovinom“, zaprepašćenje bi bilo manje od broja onih koji bi zbog užasnih uslova života stali u red da zarade koji evro.