Nemoj da me nerviraš – rekao je Vučić narodu i odmah mu kupio još oružja

Preneo je time posredno i da predsednik Srbije ne govori istinu, da zamajava sopstveni narod i da koristi novac građanki i građana da bi se dodvoravao glasačima i pridobijao sve veću podršku, kako bi što duže i stabilnije opstajao na vlasti.

Naime, u uslovima propagiranja mržnje i predratnog stanja u procesu “normalizacije” odnosa kosovskom državom, koje sprovodi vlast Srpske napredne stranke, jasno je da je ovdašnja javnost opterećena svakom naznakom mogućnosti da tamošnja vojska i policija nabavlja oružje.

A, kamoli vešću da je ambasador Sjedinjenih Američkih Država, Kristofer Hil, prošle nedelje obavestio Aleksandra Vučića da je ta država odlučila da prihvati zahtev Prištine o kupovini protivtenkovskih raketa Džavelin.

Kako je ambasador Hil naveo, Stejt Department će taj zahtev Prištine da uputi američkom Kongresu, čime počinje zvanična procedura, navodilo se u saopštenju Aleksandra Vučića, koji je ceo slučaj ocenio kao veliko razočaranje za Srbiju.

Vratimo se značajnosti jutarnjeg programa Pinka u kojem je nekoliko dana potom gostovao vlasnik te televizije, rekavši da je iz razgovora sa Aleksandrom Vučićem saznao da je predsednik Srbije o ovoj nabavci oružja za Kosovo znao još pre par meseci, ali da, kada mu je Hil to saopštio izuzetno se uznemirio jer, kako je rekao Mitrović, Vučić je znao i zna da se narod Srbije zbog toga nervira.

Vlasnik Pinka je saosećajno govorio o tome kako je Vučiću samo stalo da o njemu za 200 godina neke buduće generacije čitaju koliko je on dobrih i korisnih stvari učinio za Srbiju, kako je u stanju da se žrtvuje, sebe i svoj život za državu, i kako se jako nervira kada zna da se narod nervira…

Tako je bilo i u ovom slučaju, kada je sam saopštio da mu je Hil preneo vest da će Kosovu biti odobrena kupovina Džavelina, jako se Vučić uznemirio jer je znao da se Srpkinje i Srbi zbog toga nerviraju, iako je on za ceo projekat Kosova i Sjedinjenih Američkih Država znao nekoliko meseci unazad.

Potom je Vučić zavukao svoje, naznačimo usled tereta ratnohuškačke prošlosti – krvave prste – u državnu kasu i u ime svih građanki i građana Srbije iznova odlučio da proćerda njihov novac kako bi u njihovim očima izgledao bolje i kako bi on bio taj koji će smanjiti njihovu nervozu.

Umesto istine i činjenica o tome da je mesecima unazad znao za ovu vest o nabavci oružja koju je, istaknimo ponovo, sam saopštio narodu, Vučić je saopštio da je prionuo u nabavku novog oružja za Vojsku Srbije.

Oružje je skupo. Najskuplje. Građanke i građani Srbije su siromašni. Među najsiromašnijim u celoj Evropi.

Ali, njihov predsednik je našao za njega najugodniji, a zapravo najprljaviji način opstanka na vlasti, uprkos očekivanom ogromnom nezadovoljstvu naroda kojim vlada, s obzirom na jako loše uslove života.

Šta drugo i zna jedan ratni huškač, profiter i lažov, koji je najpre deset godina proveo isključivo određen ovakvim opisima, tokom ratova devedesetih, potom deset godina kao opozicija postrevolucionarnim vlastima, koji je veličao ratne zločince, inspirisao nasrtanje i prebijanje onih koji su drugačije vere, nacionalnosti i seksualne opredeljenosti, da bi poslednju deceniju svoje “karijere” obeležio tako da njegovu vladavinu gotove sve relevatne institucije na svetu zovu autokratskom.

Teško korumpiranom, nedemokratskom…

Poslednja faza takvog značaja Vučićeve vladine dobija svoj epilog u Evropskom parlamentu, gde se po prvi put raspravlja o krađi izbora u Srbiji, u režiji Aleksandra Vučića.

Za to vreme on se šeta po institucijama bezbednosti i sile, razume se – u pratnji kamera, priča o tome kako će da kupuje od naših para novo oružje jer on “želi mir u regionu”.

Jasno je da nesrećnik preti. Ne preti, međutim, drugim narodima, već sopstvenom, nama, sveti nam se unapred jer zna da neće još dugo moći da opstane u uslovima u kojima mu, recimo, osim ortaka Orbana, nijedan evropski lider nije čestitao izbornu pobedu.

Svi znaju da je lopov izbora. Svi znaju da je korumpiran i nestabilan čovek koji može da izazove nerede širih razmera u regionu. Samo na dan, dva, doduše, imajući u vidu NATO okruženje.

Okruženje koje će ipak brinuti o drugim narodima više nego o nama, koji stojimo direktno naspram osvedočenog i toliko puta dokazanog nasilnika.