Evropska unija „sleće“ sa evropskog puta Srbije

Pojedini jesu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa pogonom na litijum, na nacionalnom festivalu hrane, između dva zalogaja, oduvao je zaključke Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama.

Oduvao je aktuelne i bivše visokopozicionirane čelnike Evropske unije i saopštio javnosti da ga uopšte nije briga ko i šta kaže o rezultatima njegove vladavine u vezi sa evropskim integracijama.

Koliko je realno ono što ispostavljaju i time se i naslađuju evroskeptici u Srbiji kada je reč o tome da ne postoje zapravo nikakvi kriterijumi u pristupu Srbije evropskim integracijama, odnosno da je sve zasnovano na ekonomskim i geostrateškim interesima Unije, pitanje je više nego ikad do sad aktuelno.

Paradoksalno, toliko decenija posle obaranja ratnozločinačkog i profiterskog režima devedesetih godina prošlog veka, kojem je pripadao i Aleksandar Vučić, sada je više nego očigledno da EU vrlo brzo, iako lagano, i bez stresa sleće sa puta evropskih integracija Srbije u zajednicu svojih država.

U Srbiji je na vlasti autokratski, hibridni režim unazad 12 godina.

Režim koji prebija građanke i građane, zatvara ih po ćelijama, gušeći ih u siromaštvu, otimajući im pare i svodeći im državu na jednu od najkorumpiranijih na svetu, održavajući neprestani strah da će sutra doći do rata u kojem će on da ih navodno preobratiti u pobednike…

Prepušta građanke i građane Kosova srpske nacionalnosti na mislost i nemilost sopstvenoj glupavoj i apsolutno neosetljivoj politici, svedenoj isključivo na njegovim pakosnim interesima opstanka u finansijskim privilegijama, u kojima uživa decenijama.

Danas mnogo više nego dok je još nosio gajbice osuđenom ratnom zločincu – Vojislavu Šešelju.

Nesposoban da utvrdi bazu naučnog, kulturnog, obrazovnog razvoja “naše” dece, odlučio je, a Evropska unija istovremeno, gotovo u istoj sekundi, raširila ruke i svesrdno prihvatila – da od Srbije napravi rudarsku koloniju.

U nastavku, kao zaključak pre zaključka sledi citat evropskog filozofa Borisa Budena.

“Stvarni poraz, međutim, doživjeli su svi oni ljudi u Srbiji i šire koji su pružali otpor ovoj očigledno koruptivnoj sprezi „srpsko-europskih“ političkih elita i predatorskog transnacionalnog kapitala. Nije im pomogla podrška šire javnosti ni uvjerljivi argumenti. Dovoljno je sažeti ih u zaključku stručnog članka o utjecaju eksploatacije litija na okoliš zapadne Srbije, objavljenog srpnja ove godine u časopisu Nature: ‘Imajući u vidu rizik za okoliš, nalazište litija u zapadnoj Srbiji nije vrijedno eksploatacije, jer je to jedino mjesto u svijetu gdje se planira vađenje litija na nastanjenom plodnom poljoprivrednom zemljištu i, što je još važnije, ono će sa sigurnošću uništiti jedno od samo tri vodoopskrbna područja u Srbiji.’ Ukratko, projekt je tempirana bomba za ekološku katastrofu: predviđeno je da se u iskapanju i preradi troši 300.000 tona sumporne kiseline godišnje, 110 tona eksploziva mjesečno, kao i 25.000 kubičnih metara otpadnih voda dnevno koje će završavati u rijeci Jadriji i, cijevima u Drini. Zato će financijski dobitak biti ogroman, dakako za Rio Tinto, koji će u deset godina zaraditi četiri milijarde eura, za razliku od srpske države kojoj neće ostati ni desetina te svote, naime, samo 300 milijuna eura.“

A, kao zaključak navedimo šta je Vučić rekao na kritike iz Evropske komisije iz izveštaja o napretku, čija je predsenica Ursula fon der Lajen, koja je prilikom boravka u Beograda, pre par dana, rekla da Srbija “šiba” prema EU.

Naime, predsednik Srbije čestitao je “pokvareno” Evropskoj komisije jer je ustanovila neusklađenost Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije, hvaleći se građankama i građanima Srbije kako je zbog toga velika faca.

„Čestitao im što su to primetili“, rekao je.

Nije ga briga ni za to što je upoređen sa kradljivcem izbora, nedavno održanim u Gruziji.

Upitan o izjavi nekadašnje evroposlanice Viole fon Kramon koja je uporedila „izbornu prevaru“ u Gruziji sa onom u Srbiji, kazao je da se „trese od svega što ona kaže“.

Vučić je pobednik. Zaista.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.