Naprednjaci na Hofmanima

Hofmani koji deluju teže na um posmatrača njihovog lika i dela nego istoimena teška halucinogena droga – LSD.

Dakle, kampanja naprednjaka na marginama počela je sa dvojicom nasilnika, teškim idiotima, koji su snimali same sebe dok idu po Srbiji i reketiraju.

Uglavnom ugostiteljske objekte, napadajući isprepadano osoblje.

Njihov um delovao je na tim snimcima poremećeno na više načina, sve do samog odsustva, ne samo zato što su snimali nasilje koje su primenjivali na drugima, već i zato što su, evidentno je, iskorišćeni u SNS kampanji.

Kao oni nad kojima će naprednjački režim da demonstrira navodnu borbu protiv nasilja.

Usledili su dramatični snimci hapšenja ove imaginarne braće Novaka Nedića, ponovimo, generalnog sekretara Vlade Srbije.

A, Vučićev režim se pohvalio kako se bori protiv nasilja, ne bi li ušao u um onim “zaluđenim” građanima opozicionom listom Srbija protiv nasilja.

Građani koji su bili žrtve umobolne braće Hofman tako su istovremeno žrtve i vladajućeg režima.

Bez obzira da li je sumnja u njihov performans nezavisan od režimskog scenarija, odnosno snimanje nasilja a potom dramatičnog hapšenja – utemeljena.

Druga ekipa SNS nasilnika koja je doživela poniženje ali, ovog puta, ne od strane svog nalogodavca, genija koji osmišljavaju akcije zastrašivanja građanki i građana ne bi li ugušili buntovnički ton, već od onih na koje su agresivno krenuli – stradala je u selu Bavanište.

Jedan sasvim nov fenomen, neviđen u poslednjoj deceniji vladavine Aleksandra Vučića.

Oduševljavajući.

Onaj koji na vrlo precizan način pokazuje, kolokvijalno rečeno, stepen zrelosti društva za promene. Odustajanje od straha, od samog odustajanja.

Podizanje čela. Spremnost da se trpi i da se u tome oseća zadovoljstvo zarad ostvarenja višeg cilja.

Ali, i ono što je ključno u borbi protiv diktature – jasno izražavanje solidarnosti i spremnost na rizik da bi se pomoglo onom drugom u nevolji, jer se na taj način pomaže i sebi i svim članicama i članovima zajednice.

Tada je uspeh i pobeda neminovna.

A, to su pokazali meštani sela Bavanište, u Vojvodini.

Naime, kada je jedan od lidera i vođe pobune poljoprivrednika ujutru otišao na blokadu kako bi se pridružio svojim drugovima u protestu, ispred njegove kuće u kojoj je ostala supruga sa malom decom, pojavili su se muškarci, prepoznati kao kadrovi naprednjaka iz tog istog kraja.

Svojim automobilima preprečili su izlaz iz kuće vođe pobune poljoprivrednika, izašli iz njih i stajali, zureći u kuću u kojoj se nalazila majka sa decom.

Genijalan plan zastrašivanja.

Surov, po pokvarenosti, na samom vrhu vrednovanja odvratnosti.

Po ove naprednjačke muškarčine, kojima je dodeljena hrabra uloga da blokiraju izlaz iz kuće majci sa decom, dok im je otac na blokadama i protestu protiv vlasti SNS, međutim, na kraju i sasvim ponižavajući.

Ubrzo su se meštani veličanstvenog sela Bavanište organizovali i njih nekoliko stotina je okružilo “jadne” naprednjake, kao i njihove automobile, sprečavajući ih da se kreću. Na kraju se sve završilo naprednjačkim “kiselim” izvinjenjem vođi pobune poljoprivrednika kako bi im meštani dozvolili da sednu u svoje automobile i napuste sopstveni jadac.

Iste večeri, na drugom kraju Vojvodine, na tribini ProGlasa, u Zrenjaninu, gde su nastupale javne ličnosti, pozivajući građanke i građane tog grada da izađu na izbore, da ne bi trebalo da se plaše, da bi trebalo da se odupru pritiscima i nasilju režima, još jedna grupa SNS nasilnika žrtvovana je od strane svog nalogodavca.

Oni su najpre nasilno ušli u prostoriju punu Zrenjaninaca, da bi potom počeli da viču na učesnike tribine, poznate glumce, sudije, profesore.

Međutim, Zrenjaninci, obični ljudi krenuli su da viču na njih, da im zvižde i negoduju, te su naprednjaci, nemajući kud, morali poniženi da napuste ovaj skup.

Dodajmo svemu navedenom istrajan i, po onome što je do sada vidljivo, ozbiljan i po režim, verovatrno, prilično uznemirujući bunt poljiprivrednika koji prete sve većom radikalizacijom protesta.

Potom štrajk poštara, koji preti režimu na gotovo isti način – blokadom isporuka računa, penzija…, a sve to samo mesec dana uoči izbora.

Naime, čini se da su društvene promene već dogodile, a ovo čemu prisustvujemo je samo njihova manifestacija.

Nema nazad.