Ko voli Miloševića, glasaće za smrt i glad

Takođe, postavlja se pitanje da li su predsednik države i predsednica Vlade, koji Dačića drže na mestu šefa diplomatije sa ovakvim stavovima i izlivima poštovanja prema diktatoru odgovornom za najveće siromašenje i najgnusnije zločine na evropskom tlu od Drugog svetskog rata, ludi ili, takođe, samo neverovatno neodgovorni, bezobrazni i pokvareni. Istovremeno, nameće se i pitanje koliko su mediji i celokupna javnost u Srbiji nenormalni kada ovakve izjave lidera SPS i ministra spoljnih poslova pretpostavljaju kao običajnost karakterističnu za predizbornu kampanju i nešto oko čega se ne bi trebalo posebno uzbuđivati i posvećivati pažnju.

Rat, glad, ubistva, genocid, etnička čišćenja, politička ubistva, a potom i nekoliko ubogaljenih generacija kao posledica svega toga, da se najnormalnije i potpuno bezbrižno koriste kao aduti u predizbornoj kampanji, 2018. godine, govori o svom nasilju koje su aktuelni vlastodršci, predstavnici opozicije, javni radnici, i svi oni koji imaju misiju brige o običnim ljudima, građanima ove zemlje, spremni da zarad lične koristi, ili zbog potpunog neznanja, neosetljivosti i nedoraslosti poslu kojim se bave, spremni da sprovode. To je jedna takva situacija da neko iole normalan i priklonjen zdravom razumu poželi da pobegne glavom bez obzira, da se izmesti i osami, zauvek napusti sopstvenu državu. Ili da nastavi, pak da stoji sam u čudu, preplašen, uznemiren, smrznut od količine brutalnosti, primitivizma i lakoće sa kojom se ostali nose sa smrću i gladi svojih najbližih i najmilijih, prećutkujući i ne reagujući na prizivanje tog vremena u kojem su upravo smrt i glad bile najdominantnije odlike stanja u društvu. Ne postoji mržnja prema drugom čiji temelji nisu u mržnji prema sebi i svome. A to je upravo odraz i ogledalo našeg društva, onako kako to uspešno uspevaju da nametnu političke i medijske elite običnim ljudima skoro trideset godina od početka ratova i propasti države i nacije pod vođstvom Slobodana Miloševića, ili Dačićevog – Slobe.