Kurti i litijum – dva Vučićeva aduta

Ako neko nije znao. Treća je siromaštvo.

Ali, ove dve najaktuelnije, koje su takozvanim nezavisnim medijima i svim mislećim ljudima, pored siromaštva, posebno važne, jesu o tome da li režim Aleksandra Vučića hoće da zagadi životnu sredinu iskopavajući litijum i radeći za interese stranih kompanija, kao i Evropske unije, isterujući građane iz doline Jadra, okoline Loznice iz njihovih domova. Druga, ništa manje važna tema odnosi se na maltretiranje Srpkinja i Srba na severu Kosova.

O tome koliki je broj pripadnika srpske nacionalnosti na severu Kosova ostao u svojim kućama ne postoji empirijsko istraživanje. Preciznije, pitanje o tome koliko ih je tačno tamo, kao i koliko ih je svoje domove napustilo u poslednjih par godina, a pogotovo sada, kada su kosovske vlasti upale u takozvane privremene institucije i onemogućile im osnovnu egzistenciju, ono na šta su navikli u kontekstu osnovnih uslova života u poslednjih par desetina godina, nema odgovora.

Njihovim ostavljanjem na cedilu nakon više od deset godina ubeđivanja da rade po njegovom nalogu, a onda da napuste kosovske institucije, da ne izlaze na izbore, čime je omogućio Aljbinu Kurtiju da „uleti“ u brisan prostor i ostvari punu suverenost gde je do tada nije imao, Aleksandar Vučić, istakao se iznova kao najveća „izdajica“ sopstvenog naroda.

Koliko Srpskinja i Srba je ostavio na cedilu? Da ih prištinska vlast hapsi i kažnjava jer su verovali da ih zvanični Beograd štiti od takozvanog Kurtijevog režima?

Kosovska vlast, naznačimo, „zauzela“ je u poslednje dve nedelje, sve srpske institucije. Predsednik Srbije, koji im je govorio o svakom koraku koji moraju da učine da bi opstali i nastavili da žive u svojim domovima, godinama unazad, uopšte se na to nije obazirao.

Ćutanje ovdašnjeg režima na konačnicu i zaokruživanje kosovske nezavisnosti i na severu Kosova, delovalo je jadno. Posebno zbog busanja u kosovske grudi i bezočnog laganja da to neće biti slučaj.

On je, jednostavno, odlučio da, bukvalno na dan kada je Kurtijeva vlast „upala“ u srpske institucije i izvela policiju sa dugim cevima na ulice, ode u loznički kraj i pokuša da ubedi tamošnje meštanke i meštane da je iskopavanje litijuma i rudarenje u njihovoj okolini potpuno bezbedno za njihovo zdravlje.

Posebnu pažnju je posvetio renoviranju domova zdravlja, listama za čekanje za različite vrste operacija u Srbiji, kritikovao zdravstveni sistem, i tako redom…

Dosta je sve to bizarno, ali i direktno ugrožavajuće za živote ljudi o čijoj egzistenciji je kao vrhunski vladar Srbije preuzeo odgovornost.

Jednim potezom Vučić je „ubio“ Srpskinje i Srbe sa severa Kosova kao i Srpskinje i Srbe u lozničkom kraju.

Neke je proterao svojim neodgovornom politikom i neukazivanjem na nužnost prilagođavanju života u drugoj državi, koja faktički nije Srbija, još od 1999. godine, a druge stihijski, lobiranjem za interese strane kompanije Rio Tinto, koja će, iskopavanjem litijuma, sasvim izvesno uništiti i zagaditi njihovu životnu sredinu, uslove u kojima žive – vode i zemlje.

Neverovatna je snaga, moć odnosno potreba Aleksandra Vučića da radi protiv Srpkinja i Srba unazad trideset godina, koliko se bavi politikom.

Šešeljev potrčko, onaj koji je nosio gajbice piva za ratne zločince i one koji su sa brda oko Sarajeva izbacivali granate ubijajući decu, tokom devedesetih, te pozivao na „ubistvo sto muslimana za jednog Srbina“, danas sa pozicije apsolutnog vladara Srbije, a zapravo samo jadnog diktatora, u jednoj maloj državi, pokušava svim silama da se održi na vlasti, izbegne odgovornost i sačuva privilegije koje je za sebe i svoju ekipu stekao godinama, korupcijom.

Ostaviće nas sve na kraju na pragu svojih kuća da gledamo kuda da pobegnemo ili da se u udavimo u ovakvom koruptivnom sistemu, gde život nije bitan, samo jeste bitan onima koji verovatno već imaju izlaz, ako ovde zbog ovakvog načina vladavine dođe do bilo kakve ozbiljnije pobune.

Opozicija se do sada čini kao potpuno nedorasla za ozbiljnost izazova.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.