Leđa i potiljak Zagorke Dolovac

Čudno – zato što je to bio prvi put da je građanke i građani Srbije vide uživo, posle više od decenije obavljanja verovatno najznačajnije javne funkcije u državi, a nasilno i gordo, zato što je zauzela takvu poziciju u odnosu na kameru koja je prenosila sednicu Visokog saveta tužilaštva.

Okrenula je leđa poreskim obveznicima svoje države.

Stavila je i naočare, zatamnjene.

Delovala je kao šef mafije, s obzirom na takav odnos prema javnosti, posebno u domenu visoke korupcije koja posle ratnih zločina, genocida i odnosa prema žrtvama, predstavlja najveći greh vlasti prema građanskama i građanima Srbije.

Kada se tako značajna ličnost, gotovo najznačajnija za javni interes građanki i građana, u čije ime nastupa i dobija platu, ne pojavljjuje tako dugo u javnosti, ne odgovara na pitanja, dovodi do banalnih šala o njenom nepostojanju, izaziva pažnju svakim svojim pokretom kada se, ipak, uprkos, otporu – u javnosti – i „stvori“.

Pogotovo kad okrene leđa statičnoj kameri. U prvom kadru.

Tako je javnost mogla da primeti kako pije vodu, sa leđa, razume se.

Da joj vidi govor tela kada joj idu na živce oni članovi tog tela koji su kritički nastrojeni prema režimu Aleksandra Vučića, odnosno njenoj ulozi unutar takve postavke.

Mogla je javnost preopterećena visokom korupcijom i nepostojanjem Zagorke Dolovac u mnogim predmetima i zločinima koje bednici okačeni i postavljeni za isticanje u kršenju načela opšteg dobra i koristi ispostavljaju javno, da joj vidi leđa.

Ali, ona zaštitnička za sistem u kojem se pozicionira kao republička javna tužiteljka, a ne ona koja daju ostavku ili bivaju ispitana zbog nemešanja u svoj posao.

Zbog visoke korupcije nekolicina bitangi zgrće bogatstvo preko leđa sirotinje, oduzima joj domove, hleb, priliku da se leče, kao i što im i doprinosi u sticanju različitih bolesti i uzroka prevremene smrti.

O tome građanke i građani Srbije svedoče unazad decenijama.

Paradoksalno, isti ti bednici i bitange zauzimaju najviše pozicije svih tih decenija. Pođimo od Aleksandra Vučića i Ivice Dačića…

A, Zagorka Dolovac ćuti. Odnosno, ćutala je.

Potom je pokazala leđa, a iz teško uočljivog profila i naočare za sunce u prostoriji u kojoj se odvijala sednica.

I, možda takav odnos tužiteljke u prvom pojavljivanju uživo, na pomenutoj sednici, podsetimo – sa tom statičnom kamerom – i prenosom sa par minuta zakašnjenja video linkom, uz dosta tehničkih poteškoća – ne bi bio ni toliko „uzbudljiv“, da nije usledila i druga sednica…

Drugu sednicu uživo, osim leđa Zagorke Dolovac, obeležile su i njene reči, oštrijeg karaktera, upućene kolegi.

Da, sad ima i smisla tolika pažnja Zagorke Dolovac u vezi sa izbegavanjem pojavljivanja u javnosti.

Pa, ona nije u stanju da se toliko, u uživo prenosu, kontroliše da se ne čuje da kao republička javna tužiteljka, ponovimo, jedna od najodgovornijih i najzaslužnijih za dostignuti stepen nepravde u društvu, ne ponaša agresivno prema svojim najbližim saradnicima.

Taj „dijalog“ Zagorkinih leđa i njenih kolega koji pokušavaju da se međusobno saslušaju, delovao je pomalo zastrašujuće, baš zbog moći i privilegija koje je ova republička javna tužiteljka preuzela na svoja leđa.

Najpre je rekla da „nema vremena da se time bavi“, na prigovor kolege o vođenju zapisnika sa prethodne sednice, da bi mu potom rekla da on nema nikakve druge obaveze u životu, osim da bude na toj sednici, pokušavajući da agresivno utiče i na predsedavajućeg da prestane da sluša i uvažava kolegu.

Znala je Dolovac da su joj leđa u prvom kadru iznova, znala je da se sednica prenosi uživo, sve je to znala a opet se nije suzdržala da omalovažava svoje kolege.

I ne, ne govore o visokoj korupciji i malverzacijama najviših državnih zvaničnika samo opozicija, kritička javnost, i tome slični „luzeri“, sa stanovišta Zagorke Dolovac.

O tome najviše govore njena leđa.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.