Mala Krsna slava ratnog huškača i profitera Vučića

Zalazeći u najsiromašnije delove gradova i sela po Srbiji, vadi novčanice od po dve hiljade dinara i prisiljava ih da se fiktivno preseljavaju u Beograd, kako bi on mogao da nastavi sa lopovlukom „zarađenim“ od izgradnje velelepnih tržnih centara, stanova i ostalih sadržaja za njegovu ekipu kradljivaca – saučesnika.

Onih koji su stekli bogatstvo drpajući i učestvujući u korupciji na leđima jednog od najsiromašnijih naroda na evropskom tlu. Trideset godina unazad. Sram ih bilo.

Koliko su brutalni, bestidni, te istrajni u takvim namerama, dokazuje upravo činjenica da su trideset godina na vlasti.

Prvo su za svoj „politički“ angažman dobjali platicu od Vojislava Šešelja i Slobodana Miloševića, tokom najbrutalnijih ratnih zločina još od Drugog svetskog rata, sankcija i najdubljeg egzistencijalnog i moralnog propadanja naroda.

Potom su napredovali pa se dobila stančuga za čast i zalaganje tokom obavljanja dužnosti ministra za informisanje u vreme NATO bombardovanja i ubistva novinara Slavka Ćuruvije.

Putevi širenja mržnje i tlačenja siromašnih razvili su se i posle revolucije i isporučenja Miloševića i Šešelja u Hag zbog ratnih zločina.

Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, najgnusiji profiteri na smrti i gladi, druge generacije, koristeći slabosti takozvanih demokratskih vlasti koji su došli na vlast posle brutalnog streljanja premijera Zorana Đinđića, zaslužnog za izmeštanja zločinaca na svoje mesto i pokušaja raskida sa njihovim ratnim hordama ubica, utabali su sebi staze za decenijsko tlačenje i maltretiranje građanki i građana, ovog puta samo unutar Srbije.

Ali, i onih Srpskinja i Srba koji žive na Kosovu a koje svojom zlom politikom proteruje kao što nijedan kosovski političar nije nikada uradio, verovatno ni nameravao.

Da, koliko god to ovdašnjim građankama i građanima izgledalo kao laž, s obzirom na banalanost i silu medijske propagande i onemogućavanja osnovnog ljudskog prava na bar relativno istinito informisanje.

Mnogi će reći da nigde nije bolje. Ali, nigde nismo imali to da država čije smo građanke i građani organizuje genocid u sred Evrope. Nismo. To je činjenica neosporiva kao zenica oka vašeg.

I to su učinili politički subjekti koji su i dan danas na vlasti. Kada se budemo prvo suočili sa tim, tek onda će krađa kojom smo izloženi, brutalno siromaštvo, nasilje i ostale bolesti unutar društva dobiti smisao kao i povod za borbu protiv toga.

Znate, kada imate na vlasti ljude koji su bili portparoli genocidne i ratnozločinačke politike Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelje, da budu fini prema vama, bolji od drugih, vrlo je teško tako nešto pretpostaviti.

Oni će zalaziti i izvlačiti iz ljude izbegličkih centara, za čiju tragičnu sudbinu snose direktnu odgovornost, da bi ih potplatili sa dve hiljade dinara da glasaju za njih. Srednju klasu su, ili obrazovali, pa je „njihova“ na lažnim diplomama i radnim mestima, ili nije njihova i kivna je, a nema prilike i volje da odustane i zapali odavde.

Stoga, ružno je bilo, u pravu je prva među najvećim štetočinama javnog interesa, Ana Brnabić, kada je govorila o maltretiranju žene, SNS aktivistkinje, od strane aktivista pokreta „Sviće“.

Bespotrebno i neosetljivo u odnosu na nekoga ko pokušava da preživi i da se bavi poslom koji rade i mnogi drugi aktivisti opozicionara… Idu, za kampanjom, „vrata do vrata“. Da li su aktivisti SNS gledali koga bi iz drugog grada ili sela tu mogli da „uglave“ za izbore, po beogradskim zgradama, ne postoje dokazi.

Poput onih iz Male Krsne.

Na kraju krajeva, ko je gledao taj video, video je da je bilo dosta posle 15 sekundi… Nije moralo da se „tera“ dalje.

Istovremeno, s obzirom na količinu nasilja kojom su građanke i građani Srbije izloženi u režimu Aleksandra Vučića, pogotovo oni koji se nalaze u malo boljoj egzistencijalnoj situaciji pa imaju privilegiju da se odupiru potpkupljivanju u iznosu od dve hiljade dinara, tolika je da je gubljenje kompasa u ponašanju i reakcijama sasvim razumljivo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.