Milošević u drugom krugu

Biće koje ima ili nema brigu za odrastanje dece u nekakvom okruženju, porodicu, prijatelje, bilo kakvo očekivanje u socijalnom, obrazovanom, kulturnom, ekonomskom smislu. Nije preterano. Sažela se u tom zamahu kandidovanja celokupna slika trenutnih prilika u društvu – izrazito desna, nemoderna i nazadna, korumpirana, proruska, nacionalistička tvrda i ona u rukavicama, demagoška i podilazička, već oprobana u različitim političkim operacijama uništavanja i satiranja i onog slučajnog, gotovo neprimetnog trzaja ka napred, ako to nije bila samo lagana iluzija. Nisu to tek slučajni ljudi sa uobičajenim teretom koji pritiska većinu političara svuda. To su političari koji su bili deo sistema za ubijanje, razaranje i bogaćenja na smrti, odnosno oni koji su potom predano radili na sakrivanju i odbijanju odgovornosti, gradeći karijere na utvrđivanju karaktera takvog slučaja. I, nije to normalno, to je bolesno, sa tim se ne može živeti, može se samo glupirati i patiti, ili od toga bežati.

I dok će milioni sledećeg proleća izlaziti na birališta, da se šesnaest do dvadeset godina nakon ratnih sukoba, opredeljuju između Vojislava Šešelja, Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića, Ivice Dačića… jasno je da bi se među kandidatima našao sasvim izvesno i Slobodan Milošević, da je kojim slučajem preživeo bolest u Haškom tribunalu. Neverovatno je. A, nije. Događa se i sasvim je logično. Ipak… Takozvana proevropska opozicija ujedinjuje se korak po korak oko kandidata Vuka Jeremića. Po političkom iskustvu tokom obavljanja funkcije ministra u vreme vlasti Borisa Tadića, o njemu se može reći da je bio za Tadića, ono što je danas Vulin za Vučića, iako daleko „sposobniji“ u građenju sopstvenog imidža i rejtinga. O njemu sve najbolje misle i Dveri i Demokratska stranka Srbije i Dragan Šutanovac, kao i Boris Tadić, odnosno, ne vidi se nijedan političko ideološki razlog zbog kojeg ne bi bio sasvim odgovarajući kandidat i ispred pokreta Dosta je bilo. Zbog fascinacije nad sećanjem o nacionalističkom svađanju sa susedima, „branjenja“ Kosova, blamiranja Srbije u Evropskoj uniji, zastupanja proruskih interesa pod maskom „genijalnosti“ poteza – sedenja na takozvane dve stolice – a nakon iskustva u pokušajima osvajanja funkcija u Ujedinjenim nacijama, prepoznat je Vuk Jeremić kao kapacitet koji bi mogao da potuče svu tu snagu starijih i iskusnijih predvodnika građana na putu istorijskog posrnuća i stranputica.

Postoji, s druge strane, nešto krajnje jednostavno kao odlika gotovo svakog doba, ali ovog aktuelnog najviše – a to je mržnja prema političarima. Sasvim opravdano, jedino u potpunosti odgovorno i apsolutno nenaivno polazno stanovište sadržano u potkontekstu svakog političkog i društvenog razmišljanja. Političari ne niču na idejama pravde i takozvane istine, političar je danas samo onaj sa desnice. Ružan u neosetljivosti, lažljiv, netolerantan, površan, glup, opasan, sasvim pogodan za iskreno gađenje i poželjan prezir – ukoliko postoji minimum ljudskog dostojanstva u onome ko o njemu misli i posmatra ga. Razume se, ne kao čoveka, već zbog onoga čime se bavi. Od pitanja – kakav to šljam od čoveka moraš biti pa da budeš desničar/političar – trgnulo se mnogo čula, probudilo dosta prezira i prepoznala do sada verovatno najveća osuda za naivnost, nerazumevanje procesa i svetskih tokova. Ipak, reč je o pitanju koje postoji kao pretnja. Osuđen na pojedinačan, usamljen, neartikulisan a ipak temeljan pogled na društveno događanje, predstavlja vrednost i iskru ljudskog dostojanstva koji tinja sasvim izvesno u mogućnosti prevladavanja kada je reč o odnosu građana, običnih ljudi prema elitama.

Na kraju, sve se može svesti na to da kada se pristane na normalnost tog desničarskog pogleda na svet, na podsmeh upućen jadniku koji stoji na udaru njegovog političkog angažmana – hrani se ta njuška – da odvede u okrutnu smrt, bolest, patnju i siromaštvo neku decu, žene, ljude… iz daleka, iz bliza. I ne samo druge, jer, netolerancija kao njena osnova, zahvatiće sve, pitanje je vremena. Desnica se pod okriljem ugroženosti, uvek i isključivo zasniva na napadu i uskraćivanju prava određenim društvenim grupama, odnosno onom nekom „drugom“.