Mrtav hladan avgust

Te jeseni se sa stanovišta avgusta uglavnom nazivaju „vruće“, zato što im avgustovska vrućina nije svojstvena.

Međutim, ovaj avgust, koji je tek prešao trećinu svoje putanje, počeo je gotovo ratnim stanjem na Kosovu.

Očigledno da je predsednik Srbije nešto obećao, pa slagao, a to je da neće dizati na barikade obične, nesrećne ljude koji decenijama žive u getu na severu Kosova i kojima vladaju kriminalci pod palicom Beograda, i pozivati ih da budu topovsko meso kosovskoj policiji kada krene primena dogovorenih mera o recipročnim merama u vezi sa automobilskim tablicama. To se, međutim, nije dogodilo.

Kamioni javnih preduzeća sa severa Kosova blokirali su granične prelaze, a ulicama Kosovske Mitrovice zacvilele su sirene koje su pozivale građane, Srbe, da izađu na ulice i stave svoja tela u službu politike Aleksandra Vučića – kao balvane za blokiranje graničnih prelaza.

Otvoreni sukob sa kosovskom policijom je izbegnut uz pomoć tzv. spoljnog faktora, a mere su samo odložene za mesec dana. Dakle, ne i ukinute.

Formirana je istovremeno i Skupština, gde su posle dve godine u klupe ušli i opozicioni predstavnici. Tako da se ispod kupole skupštinskog zdanja, koju je tih prvih dana avgusta grejalo više od 40 stepeni spolja, vratilo i psovanje, omalovažavanje, nasilje i vređanje od strane poslanika vladajuće većine usmereno na opozicione predstavnike.

Potom. Kako i uvek kada je reč o obeležavanju godišnjice akcije hrvatskih vojnih snaga „Oluja“, kada je više više stotina hiljada Srba proterano iz te države, aktuelna vlast naprednjaka nije promašila ni ovaj put da zloupotrebljava žrtve etničkog čišćenja kako bi opravdala svoj ratni angažman i huškačke odlike koje su „krasile“ njihovu tadašnju, nazovimo je – politiku.

Tako je započeta „morska“ tema, u skladu sa mesecom u kojem se pokreće, a to je žigosanje i upiranje prstom u one građane Srbije koji letuju na hrvatskom primorju. Odmah zatim izašla je vest koja čini ne sramotnim već najdublje licemernim odnos bogatih ratnih profitera i u korupciju najdublje potonulih prijatelja vlasti.

Njihovo izražavanje gađenja prema običnim ljudima iz Srbije koji su u Hrvatskoj na moru potpuno je dovedeno do apsurda.

Naime, vest potkrepljena izjavama svedoka glasila je da su hrvatske marine pune jahti Vučiću bliskih tajkuna, dok, dodaje se, huškaju protiv Srba koji letuju u Hrvatskoj.

Zatim je i premijerka Ana Brnabić osetila potrebu da se pravda partijskim kolegama zbog čega je nekada letovala u Hrvatskoj i zbog čega to više ne čini. „Ja imam u kuću u Hrvatskoj, na Krku. Moj deda, otac mog oca je sa Krka, tako da imam svoju kuću tamo. Poslednji put sam tamo bila 2016. godine, od kad sam ušla u vladu. Kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, nisam išla u svoju kuću“, navela je ona.

Istovremeno je priznala da joj letovanje zavisi od huškaške retorike njene vladajuće partije rečima da „u ovom trenutku oseća“ kako za nju, kao predsednicu Vlade, nije dobro da letuje u Hrvatskoj.

Niz bizarnih, ali vrlo opasnih, odnosno nasilnih poteza predstavnika vlasti se tu ne zaustavlja, a tek je, ponovimo, prošlo deset dana ovog „mrtvo hladnog“ avgusta.

Jedan od najbrutalnijih četničkih komandanata i verovatno najveći četnički zločinac u Drugom svetskom ratu Nikola Kalabić je rehabilitovan. Četnik za koga postoje nepobitni dokazi da je klao i zapovedao pokolj nad Srbima, beba od četiri meseca do staraca od 90 godina, i za kojeg čak ni takozvani najsramniji istoričari revizionisti neće reći da nije zločinac.

Dogodilo se između ovih događaja, sličnih po vrsti, a reč je o najprimitivnijem izlivu otrovnog nacionalizma u duše i misli građana Srbije od strane predstavnika vlasti, otkriće još nekoliko korupcionaških afera.

Krađu novca od siromašnih kako bi se uživalo u privilegijama i moći aktuelni državnici uvek zaliju i zamute kofom izmeta koju prospu po glavama građana u vidu sramnog šovinističkog napada i buđenja straha i negativnih osećanja prema drugim narodima.

Za kraj, juče su poljoprivrednici blokirali traktorima Novi Sad buneći se zbog siromaštva i pokušaja države da im otme i ono malo što mogu da zarade da bi bili bar na ivici egzistencije, a ne u ponoru. Deluju kao da neće odustati.

Neka je sila sa njima.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.