Naspram genocida, trgovina drogom je mala maca

Tri najnegativnije ličnosti u politici ne samo u Srbiji i regionu, već i u celoj Evropi, posle Hitlerove Nemačke.

Pa, čekajte, čime bi se oni danas bavili kao predstavnici vlasti, a posle iskustva ratova devedesetih, kada su Srbiju osramotili najtežim zločinima protiv čovečnosti, osim trgovinom drogom, oružjem i brutalnim pljačkanjem sopstvenog naroda – odnosno, korupcijom i zloupotrebama službenih položaja.

Protiv Aleksandra Vulina, bez obzira na utisak većine građanki i građana, koji su pod teretom brutalnog siromaštva i medijske kontrole od strane vlasti, posledicom upravo njihove politike – da se život u ovoj državi odvija na iole razumnim i normalnim osnovama, Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije.

Ni manje ni više. Direktor BIA Srbije stavljen je na crnu listu SAD.

Kako se navodi na sajtu Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD, Vulin se smatra odgovornim za koruptivna i destabilizujuća dela koja su takođe omogućila ruske maligne aktivnosti u regionu. To je rekao podsekretar Ministarstva finansija SAD Brajan E. Nelson.

Dodaje se da ovi koruptivni poslovi olakšavaju ruske maligne aktivnosti u Srbiji i regionu i tako obezbeđujući Rusiji platformu za dalji uticaj u regionu.

Navodi se i da je Vulin umešan u transnacionalni organizovani kriminal, ilegalne aktivnosti povezane sa narkoticima i zloupotrebu javne funkcije.

„Vulin je održavao odnos na obostranu korist sa srpskim trgovcem oružja Slobodanom Tešićem, pomažući da se Tešićeve ilegalne pošiljke oružja slobodno kreću preko granica“, piše.

Pre dva dana obeleženo je 28 godina od genocida u Srebrenici.

Direktni politički inspiratori i logistički organizatori bili su Milošević-Šešelj-Marković.

Vučić, Dačić i Vulin bili su njihovi potrčci, neretko se dokazujući svojim šefovima po brutalnosti, nečovečnim i anticivilizacijskim stavovima i širenjem mržnje, odnosno čistim zlom koje je izbijalo iz njihovih tadašnjih izjava koje su podstrekavale genocid.

Ako je neko pomislio da je moguće da takvi ljudi, takav politički otpad može bilo šta drugo da radi osim da krade, laže, trguje drogom, oružjem i ljudima, posle takvog „političkog“ iskustva, odnosno izražene neljudskosti, koja bi u svakom normalnom društvu ishodište našla u njihovim doživotnim zabranama javnog delovanja, u najmanju ruku – teško se prevario.

Stoga, ustupam mesto ovde, u nastavku, uvek doslednim i pravičnim Ženama u crnom i njhovom saopštenju povodom još jedne godišnjice genocida u Srebnici, u čiju inspiraciju je uključen današnji vrh vlasti Srbije.

Država Srbija prva i do sada jedina država na svetu koja je presudom Međunarodnog suda pravde (2007.) proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

U Haškom tribunalu je, van svake sumnje, dokazana individualna krivična odgovornost velikog broja pripadnika srpskih oružanih formacija i političkih institucija koje su delovale u duhu ostvarenja teritorijalnog projekta Velike Srbije, a genocid u Srebrenici je deo tog projekta.

U Srbiji je na delu ne samo kontinuitet poricanja, već i državna politika negiranja genocida: država Srbija i dalje štiti ratne zločince jer zna se ko je na vlasti: podstrekači i sledbenici zločinačke na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Na sramotu ove države i društva, oni se ponose zločinima počinjenim u naše ime i zato nema pravde za žrtve, procesuiranje ratnih zločina je praktično obustavljeno, a u javnom prostoru preovladava odsustvo saosećanja sa žrtvama genocida.

Presuda Haškog tribunala (31.5.2023.) bivšim šefovima Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću potvrdila je direktno učešće srpskog režima u ratnim zločinima u Bosni i Hercegovini. Sramnim prećutkivanjem te presude aktuelni režim još jednom pokazuje potpuni izostanak odgovornosti i dodatno vređa žrtve.

Murali koji slave ratnog zločinca Ratka Mladića, osuđenog za genocid u Srebrenici i dalje se nalaze širom Srbije. Time se režim potpuno razotkrio – ni do sada nikada nije osuđivao ratne zločince, a sad ih otvoreno podržava i štiti.

I ovom prilikom zahtevamo:

1. Da se prizna genocid u Srebrenici, prvenstveno kao poštovanje dostojanstva žrtava, a ne samo kao jedan od preduslova na putu Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji.

2. Da predsednik i svi drugi predstavnici/e države prestanu sa negiranjem genocida i svih drugih ratnih zločina u Bosni i Hercegovini i šire.

3. Da se negiranja genocida i svih zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina kvalifikuje kao krivično delo.

4. Da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

5. Da se uklone murali koji slave ratnog zločinca Ratka Mladića.

6. Da država Srbija odustane od politike izazivanja regionalne nestabilnosti mešanjem u unutrašnja pitanja susednih država, pre svega Bosne i Hercegovine.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.