Ne, Aleksandre Čepurinu!

To je drugi put u poslednjih desetak dana da je ruski ambasador dao takvu izjavu, a u kontekstu, neskrivenog omalovažavanja i izražavanja netrpeljivosti prema Crnoj Gori. O Crnoj Gori je ovaj put rekao da mu „nije jasna“ i da je stvar „patološka“. „To je neka patologija i po pitanju Crne Gore naveo bi rusku poslovicu koja kaže “pljuvati protiv vetra“, rekao je Čepurin. Najpre je prošle nedelje, najavljujući posetu Sergeja Lavrova Beogradu, rekao da, kada je reč o državnom udaru u CG, „nije isključeno da se radi o provokaciji, o pokušaju da se na Rusiju prebaci odgovornost za sopstvene grehe“. „Uz sve to, svima je odlično poznato ko se decenijama bavi pripremom državnih udara i ‘obojenih’ revolucija, pokušavajući pritom da demonizuje Rusiju. Izgleda da su se sada pojavili njihovi učenici“, rekao je Čepurin. U istom dahu, ruski ambasador je rekao „Rusija dosledno podržava Srbiju faktički u svim ključnim pitanjima, poput Kosova i Metohije i RS“.

Kakva je politika Srbije prema Kosovu i RS kada je Rusija podržava? Kakav odnos ima Srbija prema dešavanjima u CG? Da li je politika Srbije prema Kosovu takva da teži da ponovo pripoji nekadašnju južnu pokrajinu sopstvenoj teritoriji, s jedne strane, dok pokušava da odvoji RS iz BiH i doda je kao svoju pokrajinu? Da li je i Srbija kivna zbog opredeljenja CG za članstvom u NATO? Jer, takvu politiku podržava Rusiju, a Rusija kaže da podržava Srbiju u vezi sa tim ključnim bezbednosnim problemima u regionu.

Ako to, međutim, nije politika Srbije, zbog čega državni vrh dopušta ovakve ispade ruskog diplomate, ili zbog čega mu na brojnim sastancima i zajedničkim javnim nastupima, ili bar pismom, saopštenjem, bilo kako… – ne kaže: Ne, Čepurinu, to nije državna politika Srbije, ne razumemo vašu izjavu. Naša politika su evropske integracije, a one podrazumevaju normalizaciju odnosa sa Kosovom i podršku jedinstvenoj BiH. Svakako ne podržavamo državne udare u CG, za koji su, između ostalih, osumnjičeni ruski državljani.

Zato što ne smeju, plaše se reakcije ruskih zvaničnika, ili zato što je, prema mišljenju zvaničnika Srbije, Čepurin u pravu? Srbija se nalazi u procesu evropskih integracija i ne samo da po logici takve postavke prilika, koja obavezuje na ozbiljnost i iskrenost, ima obavezu da najpre građanima Srbije, a potom i evropskim partnerima, čijoj zajednici teži, objasni da li ruski zvaničnici govore istinu kada identifikuju sopstvene interese sa onim koje Srbija zastupa, ili je tu reč o grešci, namernom izvrtanju i pokušaju kompromitovanja zvanične politike države.

Moguće je da ruski zvaničnici govore ono što bi voleli da jeste slučaj, pripremajući tako prilike za neko vreme koje dolazi, a to vreme, svakako, nije ono koje donosi smirenje prilika na Balkanu i ne samo na Balkanu, kada je reč o suprotstavljenim interesima Rusije sa politikom EU. Sasvim je izvesno da nezavisno Kosovo od Srbije i zavisna RS u okvirima države Bosne i Hercegovine nisu srpski već prvenstveno ruski problemi u regionu. To što se pravi kao da je sve u redu sa srpskom vladom, kao da je ona na istom tom putu, planiranja povratka Kosova u okvire Srbije, odnosno osamostaljenja RS, predstavlja, čini se, tipičan simptom onog koji se postavlja iznad nečijeg suvereniteta bez ikakvog prethodno uspostavljenog zvaničnog ugovora o takvom ustrojstvu.

Izgleda da budući događaji pretpostavljaju ishod u kojem Rusija ne bi dozvolila Srbija da prizna i do kraja normalizuje odnose sa Kosovom, nemajući više nameru da se protivi članstvu te države u UN i ostalim međunarodnim organizacijama. Najava takvog sleda mogla bi se nazreti u slučaju nedavnog protivljenja Srbije referendumu u RS, dok je Rusija taj proces svesrdno podržavala, takođe, u javnosti ističući da stoji uz Srbiju koja navodno podržava referendum u tom bosanskohercegovačkom entitetu.

Na kraju, izvesno je da bi jasno opredeljenje Srbije ražestilo Rusiju, a nedostatak hrabrosti da se uprkos tome odredi prema ključnim pitanjima, govori o nedoraslosti ovdašnje političke elite pred izazovima koji se pojavljuju u kontekstu tih neophodnih odluka.