Foto: Luca Marziale / DanasKada je pre nekoliko dana radnik Fijata izašao iz Vlade Srbije, nakon razgovora sa premijerkom Anom Brnabić o osnovnim uslovima života zaposlenih u toj kompaniji, odnosno egzistencijalnoj budućnosti svih zaposlenih i onima koji zavise od njihovih plata, delovao je kao da je upravo, u ime logoraša, pregovarao sa onim koji je „vlasnik“ tog logora, koji ga je u logor smestio, te sada namerava da mu oduzme i tu koricu logoraškog hleba.
Minimuma snage, neophodne da radi najteže fizičke „logoraške“ poslove za one koji su u koruptivnom sistemu, brutalno kapitalistički uređenom, kakav karakteriše diktatorske režime, stekli status vlasnika nad njegovim telom, mislima, životom, budućnošću, sve do smrti i iscrpljivanja do krajnjih granica.
Pogled u pod, ogorčeni izraz lica, tuga, istovremeno u nadvlađivanju sa neizmernim strahom. Bez dobrih vesti, uperenih kamera u lice, na stepeništu Vlade Srbije. Bez odgovora na pitanja jer ona više nisu bitna.
Situacija u kojoj se nalaze radnici Fijata, pobunjenici iz Kragujevca, koji su juče blokirali auto-put kod Sava centra u Beogradu, zato što su brutalno, neljudski i na krajnje pokvaren način izigrani, u egzistencijalnom, suštinskom smislu, koji se tiče čistog opstanka, samo je trenutak zabeležen na izrazit način, a tiče se zapravo 90 odsto građana Srbije.
Okolnosti unutar kojih oni ostvaruju svoju pobunu specifičnije su, najpre, iz razloga što njihov kolektiv obuhvata više hiljada zaposlenih kojima korumpirana vlast u svojoj saradljivosti sa stranim vlasnicima upravo oduzima i to jedno, suvo parče hleba koje ih je do sada činilo živima, robovima, jer nisu na ulici i ne umiru od gladi. Sada su, međutim, određeni da budu streljani, jer se aktuelnoj vlasti i stranim vlasnicima više isplati da ih nema nego da ih hrane i tom koricom hleba.
Korica je postala skupa.
Za većinu radnika u Srbiji čak ni ne postoji način da im se problemi artikulišu i javno prepoznaju u kontekstu pomoći medija zbog masovnosti pobune i organizovanosti identičnih onima koje karakterišu velike kolektive.
Prepušteni su uslovima odustajanja i povlačenja pred silom jačeg jer nemaju snagu za izraz usled izostanka brojnosti određenih posebnom slučajnošću i specifičnosti posla koja se ne izražava u stotinama ili hiljadama u zajedničkom, industrijskom prostoru. Oni ne protestuju. Tiho odumiru. U velikoj patnji i najtežim bolovima. I to nije preterivanje.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je izjavila da radnici Fijata uvek mogu da dođu u Vladu Srbije kako bi se pregovori nastavili. „Da budem iskrena, ne znam šta radnici čekaju. Radnici su prekinuli pregovore i rekli da su pregovori u Vladi Srbije završeni. Ja sam rekla da nisu završeni. Mi smo u Vladi, mogu uvek da dođu i da nastavimo pregovore“, poručila je premijerka.
Energija radnika koja se juče rasula po auto-putu u Beogradu mogla se nazreti unazad nedeljama, koliko traju pregovori sa radnicima o kojima Ana Brnabić govori. Koliko je tu gadosti i nepoštovanja osnovnih načela humanosti i dostojanstva čoveka pogaženo, upravo njenim i postupcima njene ekipe na vlasti, izuzetno je.
Laži i prevare, igre „prljave“ koje bogataši i korumpirani predstavnici vlasti pokušavaju da nametnu i uvuku obespravljene i uveliko siromašne radnike Fijata, poništeni su autentičnošću pobunjenika, jačom silinom od ostalih kojima smo mogli do sada da svedočimo. Nema „gazde“ protesta, nema pojedinaca koji nose tu silu. Svi su identični, jaki i dosledni.
U kojeg god da pogledate.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
