Neodoljiva diskiminacija Cvetkovića

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ja zaista ne znam šta je istina u slučaju g. Cvetkovića. Nisam siguran da će ona u punom obimu skoro biti osvetljena, jer ko je taj ko treba da nam saopšti „službenu“ istinu? Predsednik? Ministar policije? Sud? Nemojte me zasmejavati.

   Zato uopšte ne govorim o g. Cvetkoviću već o jednoj neverovatnoj tezi koja provejava kroz gornji tekst: ukoliko nismo pristalice režima treba da se bezrezervno saživimo sa nečijim lažima ili delirijumom (ukoliko se pokaže da se radi o tome)!?

   Uz svo dužno poštovanje, prva dužnost svakog savesnog građanina je prema istini i ne može se štelovati prema političkom afinitetu ili animozitetu. Ako bismo bili spremni da se saživimo sa lažima ili delirijumom jednog čoveka zarad sticanja sumnjive prednosti u dnevnopolitičkoj debati, kakva bi onda bila razlika između „nas“ i „nijh“?

   1. Zar ne primećujete matricu koja se ponavlja iz slučaja u slučaj? Da se svi mrtvi, sada, dignu iz groba i da onako, jedan po jedan, ispričaju šta im se desilo, pola Srbije bi imalo drugačije mišljenje i našli bi opravdanje za to svoje drugačije mišljenje?! Neverovatno, ali je apsolutno tačno. Ma šta mi, pojedinačno, mislili o tome. Posle svakog zločina, kojih je, nažalost, bilo a, zahvaljujući ovakvim teorijama, i biće, u javnosti se eksponiraju neverovatna mišljenja, koja odvlače i razvlače istinu u neverovatne lavirinte iz kojih više nikada neće izaći. Da ne idemo dalje u prošlost, setimo se ubistva ona dva mlada vojnika u Topčideru?! Odmah je u javnosti je eskalirala vest, koju su kreirali, ili samo preneli, pojedini mediji, koju su horski podržavali pojedinci, poznatiji kao „srpska intelektualna elita“, da je to uradio general Mladić, „zato što su ga videli“?! Nikakva tu logika više ne pomaže, nikava istraga, nikakvi forenzičari?! Glupost je postala opšteprihvaćeni model razmišljanja. Redjaju se slučajevi za slučajem da bi se došlo do O. Ivanovića, gde je takodje jedna od njegovih bliskih saradnica, još uvek pod utiskom „pljuvačke“ predizborne kampanje pune mržnje, odmah sutradan, „istrčala“ sa tezom da su ga ubili njegovi politički protivnici, aludirajući više nego jasno na Beograd, skoro direktno na predsednika Vučića?! Svi oni, koji su mrzeli generala Mladića, kao i ovi danas, koji ne podnose Vučića i SNS, iz različitih ličnih ili ideoloških razloga, „znaju“ ko su ubice. Kako ona dva mladića u kasarni tako i Olivera Ivanovića. Tu više ništa ne pomaže. Vrhunac svega, je nastavak priče sa ovim novinarom, koji je, tobože, istraživao ubistvo Ivanovića pa ga je „dugačka ruka“ ovog režima sustigla i kidnapovala, a sada mu preti da ne sme da otkrije „veliku tajnu“. Pitanje je, DOKLE ĆEMO OVAKO? Dokle ćemo sami sebe uvlačiti u nesigurnost, u teorije zavera, posle kojih može da sledi samo haos?! Ne moramo nikoga da volimo niti da mrzimo. Obaveza svih nas je da sačekamo završetak istrage a onda da postavcljamo pitanja a ne da svojim pitanjima, insinuacijama, beskrupuloznim konstrukcijama i naklapanjima otežavamo istragu i odvodimo istinu na pogrešnu stranu.

      1. Ne, Mladene Mladenoviću – nije „glupost… postala opšteprihvaćeni model razmišljanja“ nego monstruozni režim koji ovde vlada već tri decenije, a čiji se pojavni oblici samo smenjuju i čija je Vučić tek poslednja inkarnacija, zataškava sopstvena nepočinstva i zločine. Da, čekali smo „završetak istrage“ u toliko afera i ubistava (Dada Vujasinović, Đinđić, Ivanović…) i nikad se nije došlo do krajnjih nalogodavaca i do istine. E, pa stvarno, izvinite, Mladene Mladenoviću, što vam „svojim pitanjima, insinuacijama, beskrupuloznim konstrukcijama i naklapanjima“ dosađujemo i „otežavamo istragu“!

         1. Ни политичка позадина убистава Џона и Роберта Кенедија никад није откривена.

         2. Ja sam pokusao da ukazem na jednu pogubnu pojavu, koja ce da obesmisli svaku istragu, koja direktno pomaze svim zlocincima da ostanu nekaznjeni i izbegnu zakonske konsekvence koje bi trebale da slede za takve zlicine. Nisam navodio sve slucajeve, zbog prostora ali, isto se odnosi i na slucajeve, koje ste Vi naveli?! Prelistajte malo stampu toga vremena, videcete da su se stvari odvijale po istom sablonu. U nasoj bolesnoj mrznji prema ideoloskim neistomisljenicima, bili smo spremni da ih optuzimo za bilo sta pa i zlocine za koje znamo da ih nisu pocinili. Mrznja nije argument, gospidine. Te optuzbe ili insinuacije, nsjtacnije, naklapanja, upravo dolaze iz krugova, koji su, apriori, sumnjali u sve istrage. Intresantno je da su, uvek „preskakali“ i zaboravljali smrt, recimo, Mladiceve cerke?! Tu im je sve jasno, zar ne?

            1. Istrage ne obesmisljavaju oni koji u odsustvu zvanicnih informacija sumnje salju na mnoge adrese, medju kojima se desava da su neke i pogresne. Vec nekada istrazne sudije i policajci koji na mesta zlocina prikupljaju dokaze i sacinjavaju izvestaj, a danas tuzioci koji su preuzeli istrage i naravno i dalje policija. Na primer ko je odgovoran sto do danas ne znamo kako su i zbog cega stradali gardisti pre 14 godina. Ili ko je stvarno ubio policijskog generala Buhu i zbog cega. Ovo sto ova dva slucaja spaja i sto bi moglo da odgonetne ko je i zbog cega ubio ove ljude je PROSEJAVANJE CAURA. Ali cistaci su to uspesno zataskali.A u skrivanju tragova nisu se libili ni da podmetnu zlocin, dok su neki akteri ubrzo posle dogadjaja na cudan nacin okoncali zivot. Sve to rusi kredibilitet drzave i drzavnih organa pa narod upire prstom u svakog sumnivca sto nije uredu, ali za to je kriva vlast jer neradi svoj posao. A, necemo otkriti Ameriku ako kazemo da je tesko danas i vec nekoliko decenija unazad vrsiti vlast u Srbiji. No, nemora svako biti sudija, policajac, novinar, ministar, predsednik, vec samo oni najhrabriji i najsposobniji. Borba sa kriminalcima nije uspavanka za
               Radmilu M, vec bum-bum hardrok.

      2. Dobra Vam je ova analiza, Mladene. U pravu ste u mnogo čemu. Haos jeste u najavi. I treba sačekati rezultate istrage…E, tu smo: imalo bi smisla kada ministar policije ne bi bio iskompromitovani hiljadu puta Nebojša Stefanović, direktor BIA-e Bratislav Gašić, direktor policije Rebić i da ne nabrajam dalje. Oni na ovaj Vaš komentar umesto tačke stavljaju smajlija koji namiguje ili onu dvorsku ludu koja se cereka ili nešto slično podsećajući nas da živimo u cirkusu od države.

      3. @ MM

         „Obaveza svih nas je da sačekamo završetak istrage a onda …“

         A istragu vodi, ko? Zar nije „glavni istražitelj“ već rekao šta ima da se kaže?

         1. A, ko bi trebao da vodi istragu? Englezi, Francuzi ili ovi, koji već sve znaju?

      4. Da sacekamo zavrsetak istrage? Koje istrage? Koliko istraga je do sad unazad dugo vremena sprovedeno ispravno i uspesno? I onda da postavljamo pitanja?! Kome? I mi,koji citamo Danas svojim pitanjima i komentarima otezavamo istragu i ugrozavamo istinu?! Bas smo mocni!

2. Mislim da je Cvetkovic odlepio i da je ponajmanje novinar.

3. Hteo covek da postane popularan, kad vec nije dobar novinar.

4. Која ли је цена бензина?

5. Suština. Bravo, Snežana. Oni među novinarima koji ne primećuju koliko im se stav o ovom slučaju zabrinjavajuće poklapa sa režimskim , jednom će se možda postideti toga.. Posebno je šokantno argumentovanje pojedinaca iz BIRN- a.. Ovde je u pitanju u krajnoj liniji bezbednost jednog čoveka , vreme je da se širom otvore oči. Za debatovanje o kvalitetu njegovog rada ima vremena. Upravo to palanački , kvazigrađanski , prezir prema provinciji nas je i doveo do toga da pobedi Vučićeva banalna nacional- populistička ekipa.

6. Одмах установити награду за непристрасно и истинито новинарство „Стефан Цветковић“

7. Поштована госпођо Чонградин,
   Све ваше написано – само да потпишем, а следеће речи дословце прихватам:

   „… ta javnost od koje se očekuje da bude osetljiva i da jasno, prepoznajući status žrtve, zauzme poziciju njegove odbrane, stavila se u ulogu dželata. Tako se naopako dogodilo da kritička javnost, ona čija se suština i identitet iscrpljuju u kritičkom odnosu naspram države i većine – stane na stranu upravo tog većinskog i interesa vlasti i države…“

   Можда је киднаповање, можда „аутокиднаповање“, али не верујем да је господин Цветковић био сам у томе, својевољно или присилно – власт или паравласт је била присутна, знао он то или не знао…
   Али, сада се већ заборавља оно много горе: док траје истрага, полицијска или тужилачка – Председник нам миле Државе зна све и то јавно износи, коментарише и пресуђује, а уз њега и његови доглавници, па чак и директор полиције…
   Знају му ДНК, знају му сат (нови пластични али и стари скупи), телефонеске позиве, капуљачу итд…
   Ставаљају га на на полиграф и објављују да је крив јер су га „провалили “ док су га „имали у својим трукама“ – без његовог адвоката… Знали неко од уводничара или комннетатора који га већ пре суђења осудише – а како је бити под испитивањем или надзором полиције неколико дана? Гадно је и кад вадиш личну карту!
   Од жртве постаје криминалац у 24 часа! Врло ефектно за власт а подржано овог пута и од правоверних и честитх противника такве власти? Ко сада да пита за цену бензина ил’ малина? Ко да пита за слободу штампе, грађанска права, самостално правосуђе? Ко да пита за Косово?

   Поздрав, Зоран

   П.С.: Не споменусте ни једно име од врло нам доследне опозиције а која стаде брзо на страну власти, уништавајући морално и психолошки једно особу? Додуше испод Вашег текста искрснула сличица вољеног нам Драже Петровића? Случајност, или… аутосамокритика – накнадна, нашег Главног од ДАНАСА?

8. Човек који препричава синтагмом као што је „и онда ја нестајем“ сигурно није отет. Сто посто. Може да буде мађионичар или нинџа, али отет није. Ако треба да појасним, да је био отет, он из свог угла не би нестао.

   А ово је, наравно, била само илустрација. Све је потпуно јасно и без тога, осим одговора на питање да ли је Цветковић душевно поремећен или је лажирао отмицу да би обавио неки посао.

9. Kakav god bio epilog, ako ga uopšte i bude jer u ovoj zemlji ništa nema epilog, jedna stvar je sigurna. Čovek je pisao o korupciji lokalnih SNS moćnika, a sada je diskreditovan i to od strane najviših državnih zvaničnika i šta god da napiše niko mu neće verovati ni reči.