Hoće li Nišom leteti cigle i biti razbijane glave, ProGlase?

Iz opozicije su zaćutali pred takvim pozivom, misleći, verovatno: „Stani, Savo, gde trčiš…“. „Ne kvari nam planove i ciljeve nametanjem svojih…“.

I u pravu su. Kao što je i, možda, Savo u pravu… Kao što je svako u pravu, u ovakvoj situaciji.

Možda je i doktor Milić u pravu, ona „neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar“ u Nišu, koji poručuje da ovi iz Beograda prestanu da popuju ostatku Srbije i da gledaju svoja posla.

Naglasio je da“ film“ sa krvavim glavama udarenim ciglama u Nišu, na ulici, neće niko gledati. Sve će da proba „institucionalno“ i „pravnim putem“ da reši.

Pokraden je čovek, tvrdi. Kako to da se zna osim da se veruje njemu na reč, ili suprotnoj, lažljivoj, dokazano zločinačkoj strani – Srpskoj naprednoj stranci.

Poverenje je na strani doktora Milića.

To poverenje, svakako, ne bi trebalo razumeti kao istovetno poverenju koju su građanke i građani imali u vezi sa ProGlasom.

Mnogo je više upitno, kada se situacija svede, dok se prebrojavaju glasovi, da li je ProGlas bio u pravu kada se uvredio na opoziciju jer su se razišli i nisu ih slušali?

Pa se deo ProGlasa ućutao u trenutku kada je trebalo možda najviše da govore – u trenucima krize.

Izgleda da su ovi „agresivniji“ uspeli da utišaju ove „finije“, pa su zastupali bojkot – ćutanjem. Isto kao Dragan Đilas i Zdravko Ponoš. Sloboda, pravda i Srce.

Rekli su građankama i građanima, koji su im više verovali, više od svake opozicione opcije na izbornom listiću, da neće da pričaju ali da je bojkot njihovo rešenje.

Mi nismo ništa krivi, vi ste krivi za svaki ishod izbora, može da glasi prevod ovakve poruke ProGlasa,

A, ovi drugi, „pobeđeni“ skrivali su se, a toliko su se dičili i isticali svojom otvorenošću i spremnošću da u svakoj situaciji imaju želju, potrebu da pomognu. I, odoše… Kad je najteže.

I svi ProGlasiše ćutnju. Mnogo ranije nego što je to zakonski bilo rešeno, da ne smetaju. Kao da je deo za bojkot prevladao ovaj koji je za „borbu“ i za izlazak na izbore?

Pa su se, idemo dalje, dva sata pred izbornu tišinu, ovi što drugačije misle u ProGlasu – oglasili. Ovi što su ćutali i nisu se oglašavali iako su sve vreme mislili da je bojkot – glupa ideja. Među njima, ni manje ni više, nego bivši predsednik SANU Vladimir Kostić, inicijator ProGlašenja pomoći građankama i građanima.

Rekao je bivši predsednik SANU, podsetimo, samo dva sata pred izbornu tišinu, da ne razume sudiju Miodraga Majića, takođe, inicijatora i stožera ProGlasa, u vezi sa izjavama koje ne predstavljaju stav ProGlasa, a i u izvesnoj meri su suprotne dogovoru unutar ProGlasa o ćutanju o bojkotu ili izlasku na izbore. .

„Izborni uslovi nisu pošteni i utoliko više borba onih koji se pod tim uslovima bore, imaju moje poštovanje. Što se mene tiče, ja ću u nedelju biti na svom biračkom mestu“, rekao je Kostić.

Šta je čekao Kostić do tad?

Pridružio mu se, potom, samo sat i po pred izbornu tišinu i profesor Fakulteta političkih nauka, Filip Ejdus…

Očekivalo se od građanki i građana ono što ni njihovi „prosvetitelji“ nisu uspeli da izraze i jasno se opredele, nego su se „ućutali“ u svojim odlukama, puštajući samo one koji su bili „smeliji“ unutar organizacije da govore, što je nimalo nalik ljudima – čije delovanje bar podseća na javni interes.

Hoće li Nišom leteti cigle i biti razbijane glave? ProGlase?

U redu je sačekati stav, ćutati i u najkritičnijim trenucima – odustati od stava.

Ne izaći sa pozivom, mišljenjem, i ne vrisnuti. Ma, sve je okej…