“Ošešeljeni” Vučić

Bio je u javnosti prepoznat kao “bolji” i od zločinca i diktatora Miloševića.

U smislu “bržeg, jačeg i snažnijeg” etničkog čistača.

Iz iste kase su finansirali svoje bahanalije i privilegovan život po vilama, na “dedinjima”, u stotinama i stotinama kvadrata, u džipovima, sa džakovima maraka…

Preko leđa sopstvenih građana koji su umirali od gladi ili po ratištima na koje su ih prisilno slali.

Idemo unazad.

Znate li šta sve “ošešeljeni” predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima na duši?

Sećate li se devedesetih godina? Znate li za ratne zločine i genocid u režiji tandema Slobodan Milošević i Vojislav Šešelj?

Znate li šta je Aleksandar Vučić tada radio i na koji način je javno nastupao? Šta je sve čovek izgovorio sa ciljem da nagna ljude da postanu ubice i zločinci?

Ako mislite da danas izgovara drastične rečenice koje mogu da izazovu najtragičnije posledice po ljudske živote pripadnika sopstvenog naroda, sa stanovišta istine i bazičnih moralnih vrednosti, ono što je radio i izjavljivao pre tri decenije, trebalo bi danas da pozove na uzbunu i zabrine svakog iole razumnog čoveka.

Uprkos tome, Vučić i dan danas mirno spava, to je jasno. Bogat, Snađen, Poštovan. Ne samo u Srbiji, od strane građana već i međunarodne zajednice.

Priznaj Kosovo i daj nam da uletimo na tržište sa najjeftinijom radnom snagom. Da iznurimo i ono malo života u građanima koje trideset godina svojim političkim angažmanom sistematski uništavaš. Ko će da sopstveni narod “proda” bolje nego Vučić?

Da li je toliko neosetljiv i nepametan, pa da može tako da živi i dalje se bori za pozicije na vlasti? Opterećen leševima, ratom i korupcijom?

Da. A, to je naročito važno istaći, s obzirom na činjenicu da se na severu Kosova nalaze građani, ljudi, muškarci, žene i deca, njegovi taoci, taoci njegovog ludila, osionosti, sklonosti ka žrtvovanju hiljade i hiljade ljudskih života zarad ličnih ili ciljeva njegovih političkih mentora i šefova u prošlosti.

Dokazano. Presuđeno u onoliko slučajeva u Haškom tribunalu.

Da, u Srbiji kada se pomene Haški sud, on je, bez obzira na onoliku dostupnost dokazanim činjenicama, zapisima, svedočenjima, paradigma za laž u ovdašnjoj javnosti.

Ali, nijedna od tih utvrđenih istina ne označava nas. Osim kao žrtve medijske propagande i ucena teškog siromaštva, bolesti i smrti.

Označava ratnozločinački režim Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja, najpre u odnosu na stotine hiljada mrtvih u bivšoj Jugoslaviji druge nacije i vere, a potom tek i nas koje su upregli za ostvarenje tih monstruoznosti, a i dalje drže i ne puštaju…

Shvatate li da danas, kada se dižu barikade na severu Kosova, pod direktnom komandom Aleksandra Vučića, odnosno njegovih krimosa, onih koji imaju najunosnije poslove sa vladom Ane Brnabić, osumnjičenih i označenih čak i za umešanost za zločin i ubistvo kosovskog političara Olivera Ivanovića, sudbine običnih ljudi, siromašnih, izloženih najtragičnijim uslovima života – opet su u njegovim rukama.

Ovoga puta u potpunosti, za razliku od prošlih vremena kada je samo bio glasnogovornik genocidne i ratno zločinačke politike Vojislava Šešelja i Slobodana Miloševića. Kada je nemilice huškao i bio jedan od najzlosutnijih najavljivača pokolja ljudi drugačije nacionalnosti i vere.

Opet se nalazi pred izazovom čuvanja sopstvene stražnjice i tridesetogodišnje ratno huškačke i lopovske politike, zarade i sticanja privilegija na smrti i gladi i mržnji…

Naravno da neće odoleti. Naravno da će opet da gurne obične, siromašne i nesrećne ljude u provaliju, umesto da ih sačuva.

Briga u javnom interesu i najvećem mogućem dobru za največi broj građana direktno je u nesrazmeri sa njegovim opisom “posla”

Tako se postavio odavno, pre više decenija. Nikada nije odustao. Da bar jeste, samo malo…

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.