Daj bože samo da bude novca za renoviranje vile patrijarha na Dedinju

Tamo se uselio ne tako što je nasledio vilu, ili je kupio od zarađenog i sopstvenog novca (koji bi funkciji koju obavlja trebalo da podeli siromašnima), već od kada je stao na čelo Srpske pravoslavne crkve, pre par godina.

Kao pastir siromašnih, bolesnih, onih koji ne vide izlaz, pate i tuguju na ovozemaljskom svetu, pre svih.

A, potom i kao pastir svojih komšija, kontroverznih biznismena, kumova vladajuće elite, nosioca najviših državnih funkcija, koji su se, takođe, uselili u vile, neko po “državnom poslu”, a neko tako što zaradio novac u najkorupmiranijem društvu na evropskom tlu u poslednje tri decenije.

Dakle, ratni profiteri, skupljači i perači novca na bedi i siromaštvu naroda.

Tamo je prvi među vernicima u Boga našao svoj dom. I, nije prvi. Objašnjava se takva praksa života prvih među “skromnima” činjenicom o lakšem obavljanju crkvenog posla. Rezidencija ima veliki hol za doček i prijem gostiju, kapelu, kabinet patrijarha i kancelariju za sastanke, kao i dnevni boravak i salu za prijeme. Udaljena je devet kilometara od Patrijaršije, a Porfirije se pohvalio da ide svakog dana pešaka na posao.

Kao što je našao svoju utehu u politici režima Aleksandra Vučića, pa celu doktrinu zasniva na podržavanju njegovih odluka, pojeći u tonu koji odbija svaku kritiku autokratske vlasti, naveliko kao takvu označenu u gotovo svim izveštajima međunarodnih organizacija, kao i “na koži” sopstvenog naroda – dokazanu.

Vest o tome da je pastir siromašnih, bolesnih, nesrećnih ljudi, kakva je većina naroda u Srbiji, živi u vili na Dedinju, dok svesrdno i ponizno podržava režim autokratskog vladara, došla je kao osnova one da on zapravo želi da mu se ta vila renovira. Podsetimo da Srpska pravoslavna crkva nije poreski obveznik u državi Srbiji.

To će po nekim procenama koštati oko 75,4 miliona dinara, preneli su pojedini mediji.

Patrijarh Porfirije ušao je u fokus kritičke javnosti po više osnova od kada je preuzeo ovu funkciju. Osim što je prepoznat kao lični, Vučićev patrijarh, pa se vrlo često odricao čvrste SPC pozicije u vezi sa takozvanom odbranom od činjenica o nezavisnosti Kosova, odnosno potezima režima koji su nedvosmisleno odustajali od tog cilja, te pravili dogovore u smeru utvrđivanja nezavisnosti (na pokvaren načina, predstavljajući sebe u potuno drugom svetlu javnom mnjenju u Srbiji) u poslednje vreme isticao se posebno po tome što je vređao žene.

To mu je valjda režim dopustio, da u tome jedino bude “čvrst”, trenutno. Da se uzdrži od vređanja po nacionalnoj, seksualnoj i verskoj osnovi, jer je to ipak, isključivo Vučićevo pravo. A, kad bude procenio da mu je neophodna pomoć, Porfirije će se odazvati. Žestoko.

Dakle, održavanje reputacije tradionalnog negiranja i širenja mržnje, dozvoljeno je trenutno samostalno, samo u odnosu na žene.

„Plakao bih, vrištao bih od muke, kad vidim jadnicu koja menja teze, pa kaže zašto nisu brinuli se o ženama, žene su ugrožene. Pa jesu ugrožene, svi smo ugroženi od tebe bre bedo jedna“, samo su neke od reči patrijarha Porfirija dok je govorio o „senzitivnom jeziku“, pre nepunih godinu dana.

Dok je sedeo za nekakvom trpezom i samozadovoljno muljao zalogaje u ustima.

Njegova borba protiv rodno senzitivnog jezika, koju jedino vodi nezavisno, da ne stoji iza leđa Vučića, osim ovih zahteva da mu se renovira vila na Dedinju u kojoj živi, aktivnosti su kojima se ističe patrijar Porfirije.

Ostalo je svedeno na to da prilagodi svoje govore na “svečanostima” u organizaciji Vučića, da budu u tonu “državne” politike.

Takva sabornost i ljubav sa Aleksandrom Vučićem vuče korene još od devedesetih. Zato se pretpostavlja da je autokrata i uticao da on bude izabran za patrijarha.

Da je skromnost vrlina, ne propoveda samo vera. Govore svi misleći ljudi, bili vernici ili ne. Čak i ne govore, podrazumevaju u odabiru ljudi i situacija koji određuju njihove živote.

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve se jednostavno po tome ne ističe. Tu je da služi Vučiću, ne Bogu. I da tako njemu bude bolje nego drugima. A trebalo bi da bude sa onima kojima je najteže. Kako on njima pruža utehu?

Jednostavan je odgovor. Sve napisano gore i jeste višak. Čak i da zanemarimo njegovo ćutanje u vezi sa iskopavanjem litijuma, kada, očigledno je, većina pravoslavnih vernika oseća strah zbog zagađenja životne sredine.

Čini se da bi Porfirije osveštao prvi izliv otrovnih materija u pijaću vodu, ako mu to njegov bog – Vučić – bude zatražio.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.