Premijerki ni u rolci neće biti hladno

Govorila je o minimalcu, a poznato je svima sa „dna“ društvenih i egzistencijalnih okolnosti, da je to zapravo prosečno primanje od kojih većina građana živi.

Ona će dolaziti u rolci u vladu jer će biti hladno, štedeći struju, a ne kao ova većina „minimalaca“, koji su bezobrazni i neće da štede struju.
Ne podnosi premijerka bahatost.

Takođe, ona nema ništa protiv da, s obzirom na ulogu i funkciju kakvu zauzima u ovdašnjem društvu, jednom od najsiromašnijih i najnesrećnijih u Evropi, ne uradi ništa vanredno, ne pokrene revoluciju protiv lopovčina i siromaštva kojima sa mesta predsednice Vlade Srbije „upravlja“.

U šta, samim tim, ima neprikosnoveni uvid, i to, ne samo u posledice, već u uzroke.

Gleda ih svakodnevno direktno u oči. Konkretne ljude odgovorne za korupciju i zlikovce koji se bogate na leđima najsiromašnijih građana Evrope.

Zove ga „šefe“.

Nema ništa protiv toga da ne siđe na to sveprisutno egzistencijalno dno, da se pokrije uslovima života većine ljudi, ostavi svoju ekipu lopovčina u čiji je sistem funkcionisanja ušla, da oseti kako je ljudima kojima „vlada“ i da se žrtvuje. Da izleti i upre prstom u odgovorne političke štetočine.

Da žrtvuje svoje bogate i korumpirane drugare sa vlasti, da se bori za siromašne ljude, koji se dave u ponoru teške bede i nesreće. Najteže na evropskom tlu.

Pritom, kako i priliči pokradenim građanima jedne države, onima koje je uzurpirala najgora moralna i neosetljiva gamad, „uživaju“ i „hrane“ se međusobnom mržnjom, umesto solidarnošću i pomaganjem.

Ako si predsednica vlade, ako si na tako odgovornoj funkciji u državi čiji građani grcaju u bedi, unazad toliko dugo godina, koliko ti treba da uperiš prstom i kažeš: „Ovo nisam ja.“

Da kažeš da imaš informacije o zločinima, informacije o lopovčinama, o manipulacijama, o neprimerenim i lošim uticajima koje su konkretni ljudi osetili na svojoj koži, ni krivi, ni dužni. Da kažeš, žao mi je nevinih.

Čega se plaše ti ljudi koji imaju tako visoke pozicije?

Smrti? Gladi? Siromaštva i izopštenosti? Pa, to je nagrada, to je nagrada za dobro delo koje se sa tako odgovornih funkcija, u uslovima koji vladaju u našem društvu, jedino očekuje da se učini. Prilike su takve.

Jednostavno je, ako zauzimaš premijersku funkciju u državi kojoj su vladali i vladaju ratni zločinci, ubice i kradljivci, monstrumi, za koje znaš da će sve uraditi da nikada za najteže zločine protiv čovečanstva ne odgovaraju, moraš da činiš velika, ogromna, najveća dela, da budeš najhrabriji i da se izlažeš rizicima koji vode u potpunu neizvesnost, na najelementarnijem nivou.

Juče je bio peti oktobar. Bez ikakvih namera idealizacije i pokušaja prikazivanja da su Zoranu Đinđiću svi potezi i politička ideologija bili u javnom interesu, opšte koristi za najveći broj građana, jer to je glupo i netačno o kojem god čoveku da je reč, pa i najsavršenijem, ali, s obzirom na tragičan ishod i njegovo ubistvo, jasno je da je preuzeo na sebe svu odgovornost.

Takođe, bez namere procene koja pretenduje da bude neprikosnovena, na osnovu njegovog primera, evidentno je da je to bio političar koji je ozbiljno i dosledno shvatio svoju ulogu u društvu.

Na kraju, aktuelni državni vrh trenutno ne širi paniku u vezi sa onim što sledi u narednim mesecima. Oni sada po prvi put govore čistu istinu. Znate li zašto? Zato što su uništili svaku osnovu iole mogućeg preživljavanja.

Zato što im je jasno da će ovaj naš brod konačno da potone toliko duboko da sa njega više ništa neće imati da pokradu i iskoriste za svoje jadne i bedne živote bogaćenja na siromašnima i nesrećnima.
Bolje je biti mi nego oni, premijerka i predsednik, to je jedino izvesno. Iako se oni nikada neće ni zacrveneti.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.