Rat i mir Aleksandra Vučića

Predsednik Srbije izjavio je da je 78. zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija prilika da se sa na sastancima sa svetskim liderima „dodatno založimo za očuvanje mira i stabilnosti u regionu“.

„Ova nedelja u Njujorku prilika je da sa svetskim liderima razmenimo mišljenja o aktuelnoj situaciji u Evropi i svetu, izazovima u oblasti migracija, klimatskih promena i održivog razvoja, ali i da se dodatno založimo za očuvanje mira i stabilnosti u regionu“, objavio je Vučić na Instagramu.

Pritom, reč je čoveku koji, “boreći” se za sever Kosova i normalne uslove života tamošnjih Srba, na svojim leđima nosi teret ratnog huškača i inspiratora na mržnju i netrpeljivost prema kosovskim Albancima u vreme kada je diktatorski režim Slobodana Miloševića sporovodio najgore zločine i teror nad njima.

Onako kako Aleksandar Vučić “vodi” Srbiju, tako sada, pa još i gore, “vodi” Srbe na Kosovu.

Imajući u vidu da premijer Kosova Aljbin Kurti, u ovom trenutku, zahvaljujući svojoj političkoj platformi izbegavanja formiranja Zajednice srpskih opština, odnosno utisku o tome da uopšte ne brine o uslovima u kojima će Srpkinje i Srbi živeti na Kosovu, već ih drži pod represijom i strahom za sopstvenu bezbednost, Aleksandar Vučić, ratni huškač i utemeljitelj mržnje prema kosovskim Albancima, šovinista i jedan od najčuvenijih srpskih fašista, može, možda po prvi put u svojoj trodecenijskoj političkoj karijeri da opuštenije, pred svetom i sopstvenim narodom, širi navodnu spremnost za pomirenjem i stabilnošću u regionu.

U zadnji plan su pale sve mafijaške varijante na severu Kosova koje je instalirao Vučićev režim, sve sumnje o ubistvima političkih protivnika, poput Olivera Ivanovića, sav “šverc i komerc” i određivanje sudbina tamošnjih Srpkinja i Srba, odnosno zavisnosti od toga da li su uz Vučićevu Srpsku listu ili su izvan nje.

Da ne govorimo o učešću Vučića u veličanju najgorih balkanskih krvnika Ratka Mladića i Radovana Karadžića, kao i osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja, čije najautentičnije političko dete i izdanak predstavlja.

Međutim, o tome kako tragično pripadnici srpske nacionalnosti žive pod motkom Vučićeve Srpske liste više nije relevatno, jer je Aljbin Kurti posegao za drastičnijim merama očuvanja teritorijalnog integriteta i suveriniteta Kosova.

A, pošto nikome od političkih “lidera” zapravo nije važno kako žive obični ljudi i sa čime se suočavaju u getu zvanom sever Kosova, stvarnost se odvija saobrazno tome, isto kao i u Srbiji.

Većina vidi u Vučiću stabilnost i egzistencijalnu sigurnost, usled okolnosti koji određuju autokratsku vlast, odnosno apsolutnu kontrolu nad svim društvenim procesima.

Ko će, usled najbrutalnije medijske propagande, dovođenja na ivicu siromaštva, osećanja sreće zbog jeftinog parizera, odnosno mogućnosti da se ne oseti elementarna glad, da se opredeli na nekim novim izborima za neku drugačiju opciju, na suprotnoj strani od režima Aleksandra Vučića?

Takav jedan proces preobraženja biće, očigledno je, mnogo duži od onog koji su građanke i građani Srbije već osetili tokom rata devedesetih godina.

Sada su “samo” lišeni proterivanja na ratišta, da ginu ili postanu brutalne ubice u službi najgorih ratnih zločinaca koje je evropsko tlo izbacilo na površinu još od Hitlera i Drugog svetskog rata.

I, sada, njihov potrčko, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, govori u Ujedinjenim nacijama o tome kako mu je jedino stalo do regionalne stabilnosti i mira.

O tome da je Srbija izvršila pokušaj sistematskog proterivanja Albanaca sa Kosova, da je režim Slobodana Miloševića kojem je Aleksandar Vučić zajedno sa svojim učiteljem, osuđenim ratnim zločincem Vojislavom Šešeljem, bio alternativa u još brutalnijem izvođenjem zločina nad sopstvenim i drugim narodima, sada je postalo nevažno.

Ako je svet zaboravio ko je Aleksandar Vučić, ako su to zaboravili građanke i građani Srbije, građanke i građani Kosova izvesno nisu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.