Razmaženi i politički priglupi

Drugačije postavljeno pitanje glasilo bi – da li Janković svojim političkim programom, koji nije po meri onih koji ga podržavaju, gubi sopstveno biračko telo u pokušaju da ga proširi. U tom smislu, olakšavajuća okolnost za Jankovića je autoritarni i sveobuhvatajući režim Aleksandra Vučića, čija se kontrola i smanjenje uticaja ispostavljaju kao sasvim razumljiv i opravdan prioritet, pa se njegovo biračko telo poziva da ga podrži, uprkos nacionalističkim i retrogradnim određenjima iz programa, poput – Kosovo je Srbija, Republika Srpska je bratska srpska tvorevina, Rusija je majka, a NATO za Srbiju neprihvatljiva organizacija. To su, s druge strane, ciljevi koji Jankovića ne razlikuju od kandidata Jeremića, ali ni od Vučića, osim u načinima odnošenja i pokušaja ostvarenja, koji se pretpostavljaju kao finiji, civilizovaniji i odgovorniji.

Stoga, u kontekstu početne dileme, zašto bi se biračko telo zasićeno Vučićevom vlašću, a koje ipak zahteva nacionalistička određenja za podršku i glas na predstojećim izborima, opredelilo za Jankovića, a ne za Jeremića, kandidata čiji se ceo identitet iscrpljuje u gore navedenim karakteristikama i prepoznatljiv je mnogo šire od takozvanog kruga dvojke, jedine oblasti u kojoj, po tvrdnjama mnogih, Janković suvereno vlada? Zato što Vuk Jeremić dugo nije bio u zemlji i nije mario za probleme građana sve dok nije „izvisio“ za funkciju generalnog sekretara UN? To je bila prva i za sada jedina javna i jasna kritika koju je Janković uputio Jeremiću, takođe obraćajući se biračkom telu koje ima sluha za takve kvazi patriotske zamerke, jer uslov za kandidaturu zaista nije da moraš da sediš u Srbiji i sve vreme kritikuješ Vučića.

Šovinistički ispadi Jeremića i nacionalistička retorika trebalo bi da budu predmet Jankovićevih kritika, umesto što je, kako sada stvari stoje, zajednički imenitelj oba protivkandidata, čak udružena u kritici da Vučić nije dovoljno patriota po pitanju Kosova…

Čini se, shodno tome, da su namere kandidata Jankovića jasne, a pitanje da li nacionalističkim delom političkog programa samo pokušava da otme i prevari deo Jeremićevih i drugih lutajućih i ne-vučićevih birača, ili zaista veruje u politiku suprotnu uverenjima liberalne Srbije, koja ga je i kandidovala na predstojećim izborima, pokazaće vreme njegovog šireg političkog delovanja nakon izbora. Za sada je jedino uočljivo da se oni koji među njima nemaju strpljenja i već su odustali od Jankovića, nazivaju – razmaženim i politički priglupim.