Smrt – dobar dan, kako ste?

I, to, ne kao direktni ubica, već kao portparol, branitelj i inspirator masovnih ubica. Dece, civila, nevinih i nedužnih. Da, za većinu građanki i građanairitirajuće ponavljanje – tokom, ratova devedesetih, na prostoru bivše Jugoslavije.

Inspirisanje na genocid, etnička čišćenja, masovne ratne zločine, utkani su u suštinu javnog delovanja našeg predsednika.

Jedinog ratnog političara, na strani zla, koji danas na evropskom tlu ima apsolutnu vlast u nekoj državi.

Prva dekada njegovog „političkog“ delovanja bila je, dabome, ratno huškačka.

Rečenice koje je izgovarao sa skupštinske govornice, ponašanje i uloga na ratištima, mestima sa kojih su počinjeni najteži ratni zločini u modernoj istoriji, ostaće zabeležene zauvek u istoriji Evrope.

A, on – njihov neizbežni deo.

Nikada istinsko pokajanje za zlodela koja je počinio tokom devedesetih nije izrazio.

Svoje političke uzore i učitelje brižljivo i dan danas čuva, osuđenike za zločine protiv čovečnosti pred Haškim tribunalom udomljava u stranku…

Pojedinima „samo“ otvara vrata na televizijama sa nacionalnom frekvencijom da propagiraju i raspiruju mržnju, kako bi on u očima građanki i građana Srbije dobio ulogu žrtve.

Ali, odavno nema više gde i kuda.

Vojno sapleteni, spoljno politički potpuno osakaćeni u svojim bednim i anticivilizacijskim namerama, jedine mitraljeze, snajpere i ostala oružja koja njima život znače, mogu da upere u sostveni narod.

Namerno ili samo poslednično unutar atmosfere društva koje svojim „politikama“ grade… Zato i imaju taj, kako se popularno kaže – narativ – da njemu opozicija hoće da „skine glavu“.

On je sposoban, unazad trideset godina, kako figurira na političkoj sceni, nažalost, samo u takvim kategorijama i pojmovima da se izražava, misli i zamišlja.

Masovni zločini i zločinci, skidanje glava, 100 muslimana za jednog Srbina… Sećate se?

Mnogima ova podsećanja deluju prevaziđena sa stanovišta aktuelnih društvenih okolnosti.

Ali, vidite, imao je Aleksandar Vučić, ovakav kakav jeste, a već više od deset godina kao vrhovn vladar Srbije, prilike za pokajanja.

Najpre deset godina, u prvoj deceniji nakon petooktobarske revolucije, a potom i 11 godina na vlasti.

Umesto toga, Vučić je, može se svesti i vrlo lako a ukratko opisati njegov „rad“, svim srcem najpre inspirisao na ratne zločine, potom branio masovne ubice i zahvaljivao se ratnim zločincima, gradeći tako platformu na kojoj danas vlada.

Kakva je to platforma?

Pa, jedina moguća, nejasna ili polovično jasna samo za one koji su podlegli propagandi, te odustali od lustracije i učešća u političkom životu lidera stranaka koji nisu insistirali na suočavanju sa ratno zločinačkom prošlošću, te neumoljivo „flertovali“ sa fašističkim i nacionalističkim političarima, ne bi li pridobili veću podršku u biračkom telu.

Biračkom telu koje su prepostili, nakon petooktobraske revolucije, uticajima ratnih zločinaca i njihovih političkih kišobrana, što iz sopstvene nakardne političke svesti, što iz apsolutnog neznanja.

Genocid i zločin nema gde da se vrati nego sopstvenoj kući. Danas, nažalost, takvu stvarnost i slučaj živimo u svom punom zamahu.

Šta će se dogoditi u budućim danima, kada opet izađe na ulice nekoliko desetina hiljada ljudi, apsolutno nezadovoljnih i pod pritiskom sve više narastujuće svesti da nekolicina bitangi nakon masovne smrti dece isključivo gleda kako da nastavi da proteže svoj toksičan uticaj u društvu, zadržavajući privilegije bogatstva i „ugleda“ pred sirotinjom i uplakanim sopstvenim građankama i građanima, potpuno je neizvesno.

Ponovimo, reč je o zlikovcima kojima je smrt kao običan pozdrav – dobar dan, kako ste?

Čuvajte se, čuvajte… Neće niko pomoći.

Gotovo istovremeno kada je Vučić govorio o tome da je zapravo on najveća žrtva masovnog ubistva dece na televiziji Pink, u Evropskom parlamentu se održavala rasprava o godišnjem izveštaju o Srbiji.

Srbija je označena kao najproblematičniji država, sa užasnim, odvratnim stepenom korupcije, neslobodom govora i autoritarnim liderom.

Njihove konstatacije išle su u smeru toga da EU ne sme biti bankomat Vučiću dok krši elementarna ljudska prava nad sopstvenim građanima.

Samo što o samim građanima niko nije govorio. Njihovoj sudbini, već isključivo o zlu koje nas zaposeda unazad tri decenije.

A, šta sa nama?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.