Šolc kasni na Dačićev 34. rođendan, ali stiže

Teške reči kroz izražena nadanja portparola genocida i ratnih zločina pod palicom pokojnog diktatora Slobodan Miloševića upućene građankama i građanima Srbije, koji se od uvođenja višestranačja pate pod vlašću socijalista.

Prvo ih je SPS uveo u rat, napravio ratnim zločincima, dovodeći ih medijskom propagandom i ucenama životom u stanje “ispranog mozga”.

Osiromašio ih je, obesmislio kriterijume obrazovanja, kulture, ostavio ih da budu na dnu lestvice po zdravstbenoj i, u načelu, bezbednosnoj zaštiti države, u Evropi.

Sručio im je na glave NATO bombe krajem devedesetih, svojom neodgovornom i ubilačkom politikom prema sipstvenom narodu, da bi, nakon petooktobarske revolucije 2000. godine, sa samo tri godine pauze, od 1990. godine, opet uspeo da se vrati i postane deo vlasti, iako im je predsednik završio sa teškim optužbama za ratne zločine u Haškom tribunalu. Gde je preminuo.

Nažalost, ne dočekavši presude.

Ipak, njegovi generali i poslušnici osuđeni su, recimo, samo za genocid i ratne zločine u Srebrenici, njih više od 50, na ukupno 700 godina zatvora. A, svima im je portparol bio Ivica Dačić, taj verni sluga Slobodana Miloševića, koji danas slavi 34 rođendan ratno zločinačke i profiterske partije, nadajući se da ćemo da ga gajimo, zalivamo i održavamo na vlasti još dugo, dugo.

Na rođendanu kod Ivice Dačića, ministra spoljnih poslova, bila je “top” ekipa, ekipa iz snova ratnog zločinstva i huškaštva, simboli korupcije i teške krađe sirotinje, odnosno sopstvenog naroda.

Tu je bio osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj, njegov potrčko i politički naslednik, danas predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, kao i brojne druge mračne osobe iz sličnog miljea, čije su karijere nastale kada i kosti nevinih žrtava rata, siromaštva i korupcije.

I dok su svi skupa sa Ivicom slavili rođendan zla i tuge koja obavija Srbiju već 34 godine, stigla je vest o konačnoj realizaciji namere o prodaji nacionalnih interesa svetskim multinacionalnim kompanijama.

Sa zakašnjenjem na žurku, ali u Srbiju stiže ni manje ni više nego nemački kancelar Olaf Šolc. Sa pinkalom u ruci, da potpiše memorandum o iskopavanju litijuma.

Čini se da litijuma ima svuda ali da niko neće da ga iskopava jer to, zagađuje sredinu, stavlja u roblje lokalno stanovništvo, iseljava ljude iz svojih kuća.

Ali, na tako nešto su ovdašnji vlastodršci, manje više jedni isti unazad 34 godine, koliko je Ivica napunio godina – navikli.

Oni, zapravo, opstaju na vlasti upravo tako što ubijaju ljude, stavljaju ga u robovlasnički položaj i isteruju iz svojih kuća, kao što su činili žestoko huškajući na rat i zločinstvo tokom ratova devedesetih.

Raselili su stotine hiljada ljudi, desetine hiljada ubili svojom neodgovornom politikom, da bi ih sveli na prosjački štap u vremenima kada više nisu mogli da povedu ratove, jer bi nas NATO smesta sravnio sa zemljom, pa oni ne bi mogli više da kradu, ovo malo što je preostalo.

Genocid je njima svojstven. Iako ga ne priznaju, a kada su pritisnuti da to učine stavljaju narod ispred sebe, opet ga huškajući sa porukom da ceo svet hoće narod a ne njih, inspiratore na genocid devedesetih – da proglasi genocidnim.

Genocid se vratio kući. Odavno. Poprima nove oblike, sada vidimo i kroz rudarenje.

Koliko su jadni i bedni, koliko su srećni i samozadovoljni, a nasilni i neprikosnoveni u manipalucijama i bogaćenju tako što otimaju od siromašnih, to svet video nije.

Na kraju, srećan Ivici Dačiću opstanak na političkoj sceni i višedecenijskoj prilici da uživa u posmatranju patnji naroda kojim vlada na ovaj ili onaj način.

Neka mu je srećan svaki dinar koji je “zaradio” stvarajući opštu nesreću unutar koje je mogao da otima za sebe i svoje, a da pritom uživa kako mu se klanjaju, smeju i vole oni na čijoj grbači se obogatio promovišući smrt i glad.

Treba to umeti, treba izdržati taj pritisak savesti, jer nemoguće je čak i za najgoreg zlikovca da može mirno da legne da spava, posle 34 godine pakla koje neprestano za svoj narod priređuje.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.