Ko se javio prvi da zagadi zemlju, vodu i vazduh?, pitao je Šolc

Jasno je i njemu da se ovde nije zapatila nijedna industrija, naučna izvedenost, na kojoj bi nacija mogla bezbedno da profitira pod njegovom vlašću. Nijedna, unazad 12 godina. I, više, reći će mnogi. Ali, imamo temu? Višedecinijsku vlast naprednjaka.

Uglavnom je korupcija izjela svaki iole normalan impuls života. Naučnog, obrazovnog i kulturnog razvitka.

Nema nam druge, mora da se izrovari cela Srbija, da se izvuče iz utrobe zemlje šta ima, da se zagade vazduh, zemlja, voda da bi njegov režim imao razloga da živi i dalje. I da ga oni od kojih finansijski zavisimo tapšu po ramenu. Bravo, Vučiću. Hvala, Vučiću. Puno hvala…

A, sve zbog toga što Evropska unija koja juri za litijumom kao šašava ne bi li sprečila ekološku katastrofu i propast svih kapitalističkih zalaganja za sopstveni opstanak, opstanak trulih drpadžija na sirotinji – na planeti zemlji.

„Zelena agenda“ izgleda ima načina da opstane samo ako se zagade države, one koje su manje razvijene od evropskih i gde je to zagađenje jedini način njihovog opstanka u ovom grčevitom zamahu navodne brige za životnu sredinu. Sve u službi kapitala.

A, pod vlašću ratnohuškačkog, koruptivnog režima koji za živote ljudi, dokazano je iskustveno, nije brinuo i nije mario da ih gura u smrt, glad i bolest zarad lične koristi. Verni sluga već trideset godina za takve nečasne ciljeve.

Litijuma ima kojekude. Najviše izgleda u Nemačkoj, gde im ne pada na pamet da ga iskopavaju ne bi li „spasili planetu“. Ima ga i na drugim mestima, ali niko se još nije javio za dobrovoljna jalovišta. Opustošenje zemlje, zagađenje vode…

Ko se javio prvi? Evo ga – Vučić.

Prvi!

Prvi se javio, setimo se, da ugura građanke i građane Srbije u rat tokom devedesetih. Uvek se javi prvi kada je zlo, smrt i bolest na vidiku. Evo, ja ću, kaže. Hrabar čova. Nema šta.

Došli su u Beograd čelnici EU. Najvažniji. Kako su se pravili blesavi. To svet video nije.

Jasno je kao dan da su sve slagali – da neće biti loše za zdravlje ljudi, građanki i građana Srbije. Da će da garantuju navodnu ekološku standardizaciju i poštovanje svega što bi moglo da utiče na živote ljudi.

Kažu ti stručnjaci, pa nije njihov posao da o tome brinu. Njihov je posao šta? Da traže zamorčiće, korupmpirane režime, koji su spremni da snose teret smrti i bolesti, već navikli na tako nešto, da bi se njihovi kapitalistički šefovi razvijali i opstajali na planeti?

U redu. Naivnost je čudo.

Čak su se i nemački zvaničnici pobunili protiv ovakvog tretiranja građanki i građana Srbije od strane tamošnje vlasti. Nije ni njima dobro, kamoli nama.

Tako izveštava Bodo Veber, politički analitičar i viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije (DPC) iz Berlina.

– Na Zapadnom Balkanu zapadni akteri zadnje decenije vodili su više takvih tajanstvenih, potpuno netransparentih pregovora – od epizode pregovora o tzv. razmeni teritorija u dijalogu Srbija-Kosovo preko pregovora EU-SAD u Bosni i Hercegovini o tzv. reformi izbornog zakona. Iza te tajanstvenosti uvek se krije ista karakteristika: prvo, radi se o svojevrsnim prljavim dilovima u kojima su uključeni akteri potpuno svesni „prljavštine“ svog poduhvata, a drugo, uključene zapadne aktere baš briga za ogromne štete koja ostaje iza tih skopljenih dogovora, to jest posle postizanja njihovih primarnih ciljeva – podsetimo na njegove reči.

Građanke i građani Srbije najpre su suočeni sa lažima i maltretiranjem, medijskim ispiranjem mozga od ratnohuškačkog, korumpiranog režima, a potom i prihvatanjem njhovog „izbora“ Aleksandra Vučića, za kojeg ceo svet zna da krade svake izbore. To zna i Evropska unija i ceo Zapad koji ga održava na vlasti davajući mu finansijske injekcije i stvarajući od Srbije koloniju, drugorazrednu, trećerazrednu…

A, to valjda niko na svetu nije zaslužio?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.