„Ubiće ga Vučić kao zeca“

Deset dana štrajka glađu opozicione liderke, još šestoro koji su krenuli njenim stopama i koje očigledno čeka slična sudbina poput njene – da niko prstom na to neće ni da mrdne.

Da se ispred mesta na kojem štrajkuju glađu okupi maksimalno sedam hiljada građanki i građana.

Taj broj je odgovarajući za neko manje mesto, na dvomilionski grad koji živi pod diktaturom Aleksandra Vučića već deset godina – očigledno nije.

Zato se diktator podsmeva, ne samo opoziciji već i svim građankama i građanima. Ali, većinu njih za to baš briga, čim mu ne odgovaraju izlaskom na ulice.

Ispostavilo se da im nije dovoljan povod da prekinu sa svojim redovnim životnim obavezama ni hapšenje i maltretiranje nedužne dece. Osamnaestogodišnjaka koje je režim „nahvatao kao zečeve“, kako je rekao Aleksandar Vučić, oko Starog dvora kada su opozicioni poslanici pokušali da razvale vrata, uđu i obrate se sa balkona okupljenima.

Jasno je da ti mladi ljudi, koji, svakako, nisu prvi put ove godine osetili poriv za pobunom, nemaju veze sa huliganima koji su surovo zasipali unutrašnjost Starog dvora kamenicama, odnosno žandarme unutar njega, pre njihove „intervencije“.

Jasno je da ti mladi ljudi, koji su pohapšeni a pre toga pretučeni, nisu bili oni koji su gađali policajce. Policajce koji će ispostaviti da su zapravo psi, a ne policajci. Vučićevi psi. Bez imalo časti i morala, bez emocija, surovi…

Da nijedan od njih nije bacio pendrek, šlem, štit… Da je rekao neću da bijem decu, neću da jurišam za Vučića, lopova i lažova, neću da lomim deci kičmu…

To se nije dogodilo.

Uprkos brojnim dokazima, video snimcima, fotografijama, svedočenjima kojima je gotovo cela nacija bila izložena. Bez obzira na medijsku kontrolu, na činjenicu da režim ima u svojim rukama sve poluge vlasti, uticaja, moći. Nemoguće je, opet, neuočiti njegove lopovluke i laži.

Ogromne laži.

Oni koji možda nisu u prilici da imaju pristup malobrojnim medijima, nezavisnim od brutalne sile Aleksandra Vučića, svakako su svedočili i izloženi su pritiscima na poslu, prilikom primanja socijalne ili zdravstvene zaštite. Podmićivani su bolno jasno i istinito sa par desetina hiljada dinara uoči izbora.

Nemoguće je da ih je toliko baš briga za svoje živote, za „našu decu“.

O čemu je onda reč?

Zašto je moguće pretpostaviti da, ako bi se sada neko od opozicionara spalio na Trgu republike, da bi većina građanki i građana to hteli samo da vide, ali da ne bi izleteli na ulicu u besu i agoniji, da svrgnu diktatora koji ih krade, laže, ubija?

Kako smo došli do tog zida da je trenutno nemoguće predvideti način borbe protiv diktatora?

Da glad, smrt, siromaštvo nisu dovoljni za pobunu.

U tom kontekstu podsetimo na najnovije vesti iz takozvane međunarodne zajednice, koja sasvim izvesno, nisu Amerika i Rusija, čiji su se predstavnici verovatno prvi put, i u sred rata u Ukrajini, našli na istoj strani kada je o Srbiji i diktatoru Aleksandru Vučiću reč.

Jedva čekaju da ponovo sarađuju sa njim… Gotovo je jednoglasna reakcija.

Govorimo zapravo o predstavnicima Evropske unije, koji nisu Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, a koji je posle karakterisanja izbora u Srbiji, nazvan – „ prošlo je glatko“.

Već, recimo, o Andreasu Šideru, vođi delegacije Socijaldemokratske partije Austrije u Evropskom parlamentu, koji je bio izgleda istinski posmatrač na izborima u Srbiji.

Šider se „usudio“ da kaže da ono što je video na izborima nikada nigde nije video, u smislu krađe, a brojne je izbore posmatrao. Sa takvim ocenama našao se na udaru batine Aleksandra Vučića. Mnogo bezazlenije i bezbolnije od pendreka pod kojima su bile građanke i građani Srbije, okupljeni oko Starog dvora u nedelju, 24. decembra, zbog izborne krađe.

Poslednje što je Šider izjavio je sledeće: „„Ono što već danima doživljavam u vidu kampanja mržnje na internetu protiv mene, a koje kontroliše vladajuća partija, vrlo jasno pokazuje kakva je situacija sa demokratijom u Srbiji. Ovo što ja doživljavam, srpska opozicija i svaki novinar u zemlji doživljavaju već godinama. To pokazuje da Aleksandar Vučić guši demokratiju u Srbiji“.

Žao mi je.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.