Ukrajinski scenario u Beogradu

Napravio je uvertiru, pre koji dan, u sadržaj predstave svoje izborne kampanje sa porukom uslovljavanja birača da svi koje vole Slobodana Miloševića, moraju da glasaju za SPS. Potom je u zajedničkom tekstu sa Sergejom Lavrovim, koji je, opet, pre dolaska u posetu Srbiji, pretio građanima ukrajinskim scenarijom, napisao da se Beograd i Moskva protive štetnoj praksi ‘ili sa nama ili protiv nas’. Reč je o navodnoj poruci mira i stabilnosti kako to shvata ruski šef diplomatije, koji neprestanim propagiranjem principa „nemešanja“ u poslove drugih država, zapravo upućuje pretnje u smislu nužnosti poštovanja i sprovođenja interesa države koju predstavlja. A to je Srbija daleko od Evropske unije, NATO, kao i normalizacije odnosa sa susednim državama, pre svih, Kosovom i Bosnom i Hercegovinom. Jer, kako inače uopšte uticati na ovdašnje prilike, od mira i stabilnosti nijedan politički ološ nikada nije uspeo da profitira.

Lavrov će Dačiću okačiti o vrat i Orden prijateljstva, kojim ga je nedavno odlikovao ruski predsednik Vladimir Putin, a on će se zadovoljno cerekati i cvetati uveliko naviknut na uživanje u propasti i bedi sopstvenog naroda. Red Slobodana Miloševića, red Sergeja Lavrova, red Surinama i Burundija – Dačiću izgleda dosta za nastup na beogradskim izborima. Velika lova stoji iza svega toga, koju prate i velika pitanja – pitanja života i smrti uoči svakog izbornog procesa, decenijama unazad. A, spremnost ne samo da mirno svedoči već da bude i portparol sukobima i ratovima, siromaštvu i nesreći njegove su odlike kao političara čije prisustvo i uticaje prati sada već nekoliko generacija građana. Razume se, ne samo njega, već i njegovog današnjeg šefa – Aleksandra Vučića.

Koga brinu komunalni problemi, čista voda, kanalizacija, saobraćaj, korupcija… dok se donose istorijske odluke o pravcima kretanja nacije? Zato je Lavrov važan za jakog Dačića koji je tako jak zapravo važan za jakog Vučića. Toliko o proevropskom kursu aktuelne vlasti.