Vidimo se u sukobima i ratu, kao i do sad

„Pravi teror nad našim srpskim narodom tek počinje. Mom narodu na severu, a i svim Srbima, samo da kažem, i onima drugima, tu sam, vratio sam se, a vi znate šta to znači jer odavde nazad nema. Živela Srbija“, poručio je Radoičić na snimku iz Leposavića.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, za kojeg se u ironičnom smislu osnovano sumnja da je lično snimao ovog kriminalca, stavljenog na crnu listu Sjedinjenih Američkih Država, zajedno sa Zvonkom Veselinovićem, kao notornog kriminalca i mafijaša, i, briga me, imenovaću ga, ah, takođe, kriminalcem, da mu smeta što Radoičića pojedini „nezavisni“ mediji nazivaju kontroverznim biznismenom.

*Žao mi je, predsedniče Srbije, jer vam je ortak Milan Radoičić. Takođe, žao mi je jer ste se upleli u koruptivne poslove sa Zvonkom Veselinovićem. Takođe, znam da su u tim poslovima bili i „žuti“. Pa, šta?

Ali, mene i obične ljude, to ne zanima. Mi smo uplašeni od siromaštva i nasilja, svedočenja predstojećem još dubljem siromaštvu i nasilju. Moram da priznam da kad sam juče ujutru videla snimak Vučićevog ortaka Radiočića kako preti Srbima sa Kosova, fizički i psihički, jako sam se uplašila. Uplašila sam se da će ljudi na Severu Kosova da stradaju.

Zaista to mislim, zaista mislim da ovo nije nakarada i nekakav šou, namenjen građanima Srbije da što lakše podnesu priznanje Kosova, koje sledi.

Zaista mislim da je ovo upozorenje i najava predstojećeg nasilja u režiji režima Aleksandra Vučića, i to me uznemirava. Užasno uznemirava, imajući u vidu politički „razvoj“ i iskustvo aktuelnog prvog čoveka Srbije – sramnog ratnog huškača, koji je osim inspirisanja na ubistva ljudi druge nacionalnosti i vere, sopstvene građane podstrekivao na ratne zločine, držeći ih u zabludi da time rade „dobru“ i korisnu stvar, u javnom interesu svoje, takozvane, nacije.

Kakve nacije?

Nacije, koja je određena i hipnotisana nasilnicima, idiotima, zločincima i lopovima, prikupljivačima sopstvenih koristi i ostvarenjima sopstvenih interesa na uštrb javnih i opštih. Na grbači jednog od najsiromašnijih naroda u Evropi. Pa, sramota je to… Pogotovo u osvit sukoba koje sledi…

Dolazimo do tačke i vremena u kojem će nastupiti teška, najteža ekonomska kriza, poput one devedesetih. Možda i gore. Srećom, bez mogućnosti da vlast u Srbiji naudi i građanima izvan sopstvenih granica. Razume se, na vlasti u Srbiji su isti ti ljudi, iz istog tog doba, koji ne prezaju, i ne samo to, već su dokazani inspiratori ubistava i mržnje.

Ja se plašim. A, strah je, mislim, zdrav i preporučljiv. Vidimo se kad ne budemo mogli da se vidimo i radimo. Kad ne bude bilo struje jer je politička, koruptivna elita sve „razbucala“. Vidimo se u ratu i sukobima. Kao i do sad.