Socijalni slučaj Aleksandar Vučić

U zbiru, po ustanovama za brigu ugroženih, odnosno onih kojima je elementarna egzistencijalna i organizaciona intervencija države neophodna. Preciznije, koje su apsolutno zavisne od nje. Države u rukama autokrate Aleksandra Vučića.

Ta se kampanja podjednakom snagom odvija na Pinku, Hepiju, Prvoj, B92 i ostalim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, kao i staračkim domovima, domovima onih koji primaju socijalnu pomoć, koji spadaju u kategoriju najsriomašnijih, na ivici gladi, života u teškoj bedi.

Apsolutno zavisnih od najnižeg nivoa pomoći države na evropskom tlu. Besramno niskog iznosa pomoći za ogroman broj građanki i građana, dok se oni koji upravljaju novcem svih nas hvališu izgradnjom velelepnih stadiona, tržnih centara, elitnih naselja…

Dakle, s jedne strane, u raspalim bolnicama, javnim službama, bolešću i siromaštvom opustošenim javnim ustanovama i institucijama građanke i građani bivaju pritisnuti uza zid da glasaju za Srpsku naprednu stranku, a potom kod kuće putem medija ta prisila i ako dođe do svesti biva ispirana brutalnom medijskom propagandom.

Lažima, sa sigurnošću prevaranta koji je siguran da istina nema šanse da ispliva na površinu svesti onima kojima manipulišu.

Posmatračke misije izbornog procesa izašle su sa brojnim izveštajima, iznoseći činjenice, ne o navedenim zloupotrebama od strane vlasti, već procentima o tome u kolikom iznosu je ta siva zona predizbornih zločina povećana u odnosu na sve prethodne izborne cikluse tokom dvanaestogodišnje vlasti Srpske napredne stranke.

Kada se svede taj govor stručnjaka, posmatrača kampanje i brojača zakonski zabranjenih aktivnosti režima Aleksandra Vučića, dolazimo do proste računice.

Oni kojima je najgore, koji su najgladniji i najsiromašniji, koji žive u bolesti bez ikakvih naznaka i nade da će dobiti pomoć države, potom onih koji je dobijaju a i dalje grcaju u teškoj bedi, nepojmljivoj za život na evropskom tlu u 21. veku, glavna su glasačka snaga korumpiranom, zločinačkom režimu.

Jedina nada da opstanu na vlasti.

Zbog toga je održavanje nemaštine za režim koji „tuče“ milione, hvali se luksuznim koruptivnim projektima, koji profitira na bolesnima i ovisnim od parčeta hleba, jedini izlaz da nikada, tako alavi i beskropulozni ne odgovaraju za krađu, smrt i glad.

Nema tu nikakve sposobnosti, političkog iskustva, mudrosti za održanjem na vlasti, ima isključivo nasilja nad najugroženijima u različitim formama.

I, ima onih koji žive bolje od te glasačke, logoraške glasačke mašinerije SNS, ali koje baš briga… Koji žive u privilegijama da tu besramnu prevaru profiterstva na gladnima vide, ali ne preduzimaju ništa. Pa, tako ni ne glasaju protiv.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.