Vučić – lider Dveri

To je zapravo odrednica kojom se režim Aleksandra Vučića ne diči i koje, uprkos brutalnoj očiglednosti, poriče.

Aktuelna vlast, sastavljena od naslednika nosioca ratno zločinačkog vihora i agresija nad državama bivše Jugoslavije, tokom ratova devedesetih, Slobodana Miloševića, Mirjane Marković i Vojislava Šešelja, ponosi se i ističe, upravo posledice tog ratnozločinačkog i genocidnog zanosa svojih političkih učitelja i najsramnije prošlosti u istoriji građana Srbije.

Kako smo došli do toga da mnoge opozicione partije jašu na popularnosti na ovakvim karakteristikama, dok ostale, ponizne navodnim „nacionalnim“ interesima, preciznije ratnom profiterstvu nekolicine zlikovaca, vladarima smrti i gladi u poslednjoj deceniji dvadesetog veka, ćute i o tome se uglavnom ne izjašnjavaju, poseban je fenomen.

Vredan pažnje, s obzirom na svu tragičnost i odgovornost koju sa promocijom ili prećutkivanjem jedne takve politike nose.

Tako smo u ovoj opozicionoj sferi, izražavanja nekakvih nada o tome da postoje političke snage koje su u stanju da sruše koruptivni režim Aleksandra Vučića, suočeni sa njihovom podudarnošću sa drugim delom štetočinstva koju vlast čini nad građanima Srbije.

Nacionalizam, promocija i opravdavanje ratnozločinačkih ciljeva, ideologija i vrednosti, zajednička je karakteristika više od polovine opozicionih, iskreno – antirežimskih struktura.

Štaviše, na temelju toga, napregnuti su da Vučićev režim ruše više nego na očiglednoj pljački, saradništvom sa najokorelijim kriminalcima i brutalnom diskriminacijom najugroženijih kategorija društva.

Kad god su godišnjice genocida, ratnih zločina i etničkih čišćenja, koje su upravo portparoli i potrčci odgovornih ratnih zločinaca, danas zauzimača najviših pozicija vlasti, počinili, većina opozicionih stranaka i organizacija, navodno velikih boraca za javni interes i dobrobit svih građana naše države, prećutkuju ili staju na stranu – ideološku poziciju, koju zauzima vlast protiv čije se sile „svim snagama bore“.

Kao da je, recimo, stan od 100 kvadratnih metara, koji je Aleksandar Vučić dobio od države Slobodana Miloševića, a potom za vreme ubijenog premijera, Zorana Đinđića, usled čije se smrti napio od sreće, platio skoro 50.000 evra poreza na ekstraprofit, zasluženi trofej zbog huškanja na ubijanje ljudi drugačije veroispovesti i nacionalnosti.

Tako se to nekako, verujete li, doživljava u određenom opozicionom, prevelikom delu.

Vidite, takav je najočigledniji slučaj sa Dverima.

Umesto da se poput nacionaliste Vuka Jeremića umire, pa samo malo puste svoje pse da mrze Vučića zbog toga što pregovara uopšte sa zloglasnim „šiptarima“, srpski pokret Dveri ili onaj Mlađana Đorđevića svaki čas pokušavaju da „ruše“ predsednika na njegovom ratnohuškačkom i zločinačkom terenu.

On je „izdajnik“ srpskog roda, jer priča sa „šiptarima“.

Nije izdajnik jer krade pare građana Srbije i što ih je svojim ratnozločinačkim huškaštvom sveo na genocidni narod, ne bi li samog sebe od te bruke „oprao“, već zato što ima nameru da gradi put do Albanije pa će „šiptari“ da zauzmu lakše pola Srbije, i tome slični „argumenti“.

U poslednja dva meseca imamo očigledne slučajeve takvog opozicionog delovanja, pa smo mogli da prisustvujemo tome kako Dveri snažno ustaju i bore se za prava Milorada Dodika da može i dalje da negira Miloševićev, Šešeljev i ostalih političkih dripaca – genocid u Srebrenici.

Najaktuelniji je slučaj inicijative da se raspusti Bošnjačko nacionalno veće zbog „skandala“ da himnu Republike Srbije ne doživljavaju kao državnu himnu.

Predsednik Izvršnog odbora Dveri Borko Puškić ocenio je u saopštenju da BNV konstantno zloupotrebljava svoj status i krši Ustav i zakone Srbije.

On je naglasio da se BNV finansira iz budžeta građana Srbije i da se „ne baš mali novac izdvaja za njihov rad, a oni svojim aktivnostima podrivaju teritorijalni integritet Srbije na prostoru Raške oblasti“.

„Stoga zahtevamo da se aktuelni sastav ovog veća hitno raspusti“, navodi se u saopštenju.

U Srbiji postoji, jasno je, jedno područje, koje se zove Sandžak.

Znate, oni svi skupa, i režim ratnozločinačkih naslednika i ovaj opozicioni, zovu – Raška, ne bi li dodatno unizili i ukinuli identitet našim sugrađanima muslimanske veroispovesti koji se identifikuju kao Bošnjaci.

Traume koji muslimani i Bošnjaci vuku od takvih postavki naših, srpskih državnih politika ali opozicionih struktura naveliko je poznat.

Prvi genocid nakon Drugog svetskog rata, na evropskom tlu, doživeli su muslimani od strane srpskih uzurpatora ne samo država žrtava genocida već i građana Srbije, koje i dan-danas besomučno kradu i vladaju manipulacijom i autokratskim načinima.

Pa, zar ne postoji drugi način da se dokopate vlasti, nego upravo onako kako šešeljevci i Miloševićevi zlikovci to čine? Očigledno, ne. Očekivati od nacionalista da budu iskreni i na strani javnog interesa, oduvek je bilo uzaludno. Za pamćenje i opomenu je to.