Vulin Vučić

… koji je pripremio kako bi bio što precizniji u prenošenju poruke građanima Srbije – o Hrvatskoj.

Uz izražavanje otvorenog prezira, Vučić je pred građanima Srbije sasuo niz uvreda upućenih Hrvatskoj, a time i hrvatskim građanima. Nazvao ih je u zavisnosti od konteksta – ustašama, zločincima, lažljivcima, kukavicama, iako je pre i posle svake uvrede govorio da Srbija (a Srbija to sam ja – Vučić) nikoga ne vređa i da je puna poštovanja.

To poistovećivanje sopstvenog stava sa onim što misli Srbija, narod i ostali nemisleći pojmovi iste vrste, prvi je indikator onoga što stoji iza poruke premijera Srbije. Otkud potreba da se izvodi takva predstava pred građanima Srbije. Da li ona proizilazi iz pokušaja opravdanja sopstvenog neuspeha – gotovo nepostojećih bilateralnih odnosa sa Hrvatskom u proteklih nekoliko godina? Ili je taj neuspeh bio poželjan kako bi se iskoristio za stvaranje uslova za iskazivanje oštrih sudova prema susednoj državi sa ciljem kreiranja, ili preciznije rečeno, održavanja atmosfere napetosti.

Postao je Vučić u utorak uveče, na trenutak, Vulin. A iz toga zapravo sledi logičan zaključak da je Vulin vrlo često Vučić, kada je reč o izražavanju stavova prema susednoj Hrvatskoj.

Premijer velikim rečima govori o svojim ogromnim naporima i uspesima – ponavlja iznova da neće dozvoliti „gaženje Srbije“, da će očuvati „njen ponos“. Pritom, izvesno ne podrazumeva da je „očuvanje poštovanja i ponosa“ otklanjanje mogućnosti da krajnji ishod bude loš po Srbiju, a u ovom slučaju blokiranje otvaranja poglavlja. Zašto je Vučić (Srbija) dozvolio da Hrvatska blokira otvaranje poglavlja u procesu evropskih integracija? Šta je učinjeno u prethodnom periodu da se uopšte ne dođe u situaciju da postoji i trag smislenosti u tom osporavanju, pa bilo ono i zlonamerno.

Vučićeva priča o ogromnom dostojanstvu u odnosu na drugog, pred domaćim auditorijumom, podseća na situaciju iz ne tako davne prošlosti u kojoj je Vojislav Koštunica besno urlao na građane Srbije jer je Kosovo proglasilo nezavisnost da bi ih potom zapaljivim govorom inspirisao da popale strana diplomatska predstavništva u Beogradu, kad već ne mogu da zapale Kosovo. Tako se izražavala frustracija zbog sopstvenog neuspeha pred sopstvenim narodom, s obzirom na to da je okosnica njegove politike bilo očuvanje Kosova u granicama Srbije. Sličan je manir svih ovdašnjih političara, „kukanje“ nad neuspehom, identifikacija sebe sa narodom, pretvaranje problema u neprijateljske situacije koje je nemoguće rešiti.

One koji kritikuju njihov rad, odnosno prepoznaju neuspehe u odnosu na zadate ciljeve i obećanja – određuju kao one koji rade i govore protiv sopstvenog naroda i države, a ne njih – konkretnih ljudi sa konkretnim delima. Tako je i Vučić, u nekoliko navrata, odredio kritičare. Iako je njih, u ovom slučaju, ruku na srce, zaista malo. Primer za to je gotovo sveobuhvatajući podsmeh u Srbiji nad Dubrovčanima koji su se osetili neprijatno i uvređeno jer je njihova predsednica delila srpske čokolade na dan kada je Srbija bombardovala njihov grad. Nedostatak razumevanja takvih osećanja običnih ljudi, čiji su najbliži poginuli i čije kuće su srušene srpskim bombama, uz navode da tako nešto ne bi moglo da se dogodi u Srbiji, govori o suštinskom nerazumevanju. Zaista, poželjno je da izostaje takva reakcija građana Hrvatske na srpske proizvode, ali isto tako najmanje bi se tome trebalo podsmevati u Srbiji.

Srbija nije Hrvatska i ne može da popravi i promeni tamošnje prilike, ali jeste Srbija i može da učini sve da bude primer za upravo onog od koga očekuje da učini ono što ni sama nije uradila. Konstantno prozivanje Hrvatske da se nije suočila sa svojom neslavnom i nečasnom prošlošću od strane onih koji su bili direktni učesnici i nosioci politike ratno zločinačkog huškanja i koji nisu ni na pragu suočavanja sa sopstvenim gresima, a kamoli otvaranja tog katarzičnog procesa u društvu, degutantno je, glupo i kontraproduktivno. U svakom slučaju, nikako nije u interesu građana Srbije. Isto kao što im nije u interesu da slušaju i identifikuju se sa ogovaranjima i kukanjem svojih isfrustriranih predstavnika.