Srbija dolazi u posebno neugodnu situaciju sa aspekta evropskih intergracija i procesa demokratizacije zemlje, uoči gotovo svake izborne kampanje u kojoj učestvuje lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić.

S obzirom na to da Dačić unazad skoro deceniju učestvuje u samom vrhu vlasti, zauzimajući visoke i vrlo odgovorne državne funkcije, njegovi istupi u preizbornim procesima, kojih u proseku ima na svake dve godine, imaju posledice nepovoljne za proevropski državni kurs. Da li nastupa u dogovoru sa liderima partija koje u određenom trenutku imaju većinsku vlast, ili radi samostalno na pogoršanju imidža Srbije u evropskim krugovima svojom populističkom, proratnom, proruskom i prema susedima netoleratnom politikom, nije uvek isti slučaj. Izvesno je da na izborima osvaja dovoljan broj glasova da postaje poželjan partner u formiranju vlasti, kako sa „demokratama“, tako i sa „naprednjacima“, odnosno bivšim radikalima.

Ta činjenica u određenom smislu govori više o te dve stranke, koje su od dvehiljadite do danas imale apsolutnu vlast, nego o Socijalističkoj partiji Srbije i njenom lideru Ivici Dačiću, ali to nije trenutno tema. Tema je Dačićeva politika, način na koji osvoja glasove na izborima, kao i onaj na koji obavlja funkcije u vrhu vlasti. Najnoviji primer koji nagoveštava ulazak Dačića u još jednu izbornu trku, ovog puta za predsednika Srbije, nakon tek okončanih republičkih izbora u kojima je glavna okosnica privlačenja glasova bila rehabilitacija ratno-zločinačke politike Slobodana Miloševića, ne odstupa od već mnogo puta viđenog i ponovljenog recepta. Dačićev neodmeren, namerno prenaglašen i kompromitujući stav povodom jedne sasvim obične, logične i po hiljaditi put ponovljene izjave evropskog čelnika o tome da Srbija ne može u okvirima spoljne politike da sedi na dve stolice, iznova dovodi pod sumnju opredeljenost Srbije za članstvom u EU, imajući u vidu da lider SPS takvo viđenje saopštava sa pozicije šefa srpske diplomatije.

Naime, visoki zvaničnik nemačkog Ministarstva spoljnih poslova Majkl Rot izjavio je da je Srbija izrazila nameru da pristupi Evropskoj uniji a ne Rusiji, pa bi trebalo postepeno da usaglašava svoje pozicije sa EU, na šta je usledio odgovor srpskog Ivice Dačića u kojem reči nemačkog diplomate naziva „uvredljivim i neumesnim“. On je rekao da pridruživanje sankcijama Rusiji nije za Srbiju pitanje jednostavnog procesa usklađivanja spoljne politike sa EU, već vitalno pitanje jer je Rusija zemlja koja se protivi priznanju kosovske nezavisnosti u UN, dok zapadne zemlje, van dijaloga u Briselu, sve čine da nateraju sve druge da priznaju Kosovo.
Održavanje iluzije o zavisnosti Kosova od Srbije najznačajniji je deo nacionalističkog i retrogradnog procesa u srpskom društvu, na čemu predano rade sve vlasti od petooktobarskih promena do danas. S druge strane, u praksi, razume se, rade na zasnivanju nezavisnosti nekadašnje južne srpske pokrajine. I to je u redu. Nije u redu, međutim, što je način na koji predstavljaju svoj angažman građanima Srbije (laži i iluzije da Kosovo nije nezavisna država) u skladu sa onim kako ostvaruju ono na šta su se obavezali Briselskim sporazumom – neodgovorno, polovično, sa zakašnjenjem, na štetu kako Srba tako i njihovih sunarodnika na Kosovu (Albanaca). Instrumentalizovani od strane Rusije koja se bori protiv kosovske nezavisnosti ne bi li održavala svoj antagonizam sa EU i SAD, ekipa na vlasti u Srbiji drži građane u zaostatku u evropskim integracijama i ustanovljenjem vrednosti koje nastaju u tom procesu.

Da li su nastupi Ivice Dačića sa pozicije šefa diplomatije, u kojima on deluje više kao deo ruske vlade nego srpske, dogovoreni sa Aleksandrom Vučićem, premijerom Srbije, izlišno je pitanje, jer da nije takav slučaj, predsednik Vlade Srbije bi ga sankcionisao. Isturanjem Dačića da vređa i ponižava prioritetni cilj državne politike Srbije – proevropski kurs – Vučić čini uslugu i sebi samom i lideru SPS. Sopstvenoj poziciji doprinosi u kontekstu do kraja nejasne pozicije kako u odnosu na EU tako i u odnosu na Rusiju, ne bi li očuvao već tradicionalni ucenjivački kapacitet zasnovan na mogućnosti izazivanja regionalne nestabilnosti, dok Dačiću dodaje gas za bolje pozicioniranje u svim sledećim izbornim ciklusima u kojima će ovaj, nažalost, i dalje učestvovati.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari