Zbog Vučića i Dačića je Srbija bombardovana 1999.

Verujem da je tako u slučaju većine građanki i građana Srbije, osim onih koji se zbog tragičnosti uslova egzistencije ili njihovih vanrednosti i izuzetosti od bolova teškog siromaštva ne nalaze u pozicijama nerelevatnosti suda.

Razume se da je većina građanki i građana Srbije u tragičnosti iskustva teškog siromaštva i izloženosti moralnim nakaradnostima serviranim od strane njihovih uzurpatora, nosilaca vlasti, odnosno onih koji su ih u tako duboko oboljenje doveli samo da bi imali mnogostruko više bogatstva od njih.

Stoga, višedecenijska, nasilna manipulacija nad ljudima koji su poslati da poginu fizički i mentalno na ratištima širom stare Jugoslavije ne bi li nekolicina zlikovaca od toga materijalno i po položajima u društvu profitirala, ili da, pak, postanu ratni zločinci kako bi se politička, kulturna i obrazovna elita našla u položajima nestradanja za kontinuirana i brutalna nepočinstva, u velikoj meri odstranjuje odgovornost takozvanog običnog čoveka naše države od odgovornosti.

Zato teret mora da padne na onaj deo zajednice koji uživa bar toliko uslova da može slobodno da zaključi i donekle ljudski reaguje na svakodnevno ispostavljanje navodne „normalnosti“ reakcija na najvažnije teme u društvu. Problem je, međutim, što se i taj deo javnosti, pod dugotrajnim pritiskom lažova i lopova, izopačio i postao ravnodušan na brojne primere zločinstva naopakih i kriminalnih režima još od raspada nekadašnje Jugoslavije.

Kada predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, kaže da će Srbija osuditi rusko priznavanje nezavisnosti separatističkih regiona na istoku Ukrajine kada predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski na televiziji osudi NATO bombardovanje Srbije 1999. godine, takva „vest“ ne sme i ne može biti plasirana u javnost mimo konteksta koji govori o tome da je takvu izjavu dao potrčko i politički naslednik osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja.

Reč je o „političaru“ koji je svoju poznatost i pobedu na izborima, nakon čega je krenuo u još konkretnije korupcijske pohode, produživši svoju vladavinu na celu deceniju, stekao upravo kao konkretni i delatni uzročnik bombardovanja Srbije.

Da nije bilo diktatora i zločinca Slobodana Miloševića, kao i njegove još zločinačkije verzije Vojislava Šešelja, odnosno njihovih naslednika i nosioca gajbi piva i bureka – Ivice Dačića i Aleksandra Vučića – kada su sprovodili i zaoštravali dalje najbrutalniju politiku genocida i zločina u novijoj istoriji Evrope, izvesno ne bi bilo ni deset hiljada mrtvih i nestalih kosovskih Albanaca. Da ne pominjemo nesrećne porodice žrtava genocida u Bosni i žrtve rata u Hrvatskoj, koji i dalje, trideset godina posle, traže kosti svojih najmilijih.

Ne znam koliko je umesno ponavljati se do krajnje iscrpljenosti, ali u Srbiji su danas na vlasti Aleksandar Vučić i Ivica Dačić. Jedina dvojica „političara“ a zapravo čistih zlikovaca u Evropi koji vladaju državom u kojoj su bili deo vladajućih struktura kada je počinila najbrutalnije zločine od Drugog svetskog rata u Evropi. Razume se, da nije bilo Slobodana Miloševića i njegovog portparola Ivice Dačića, odnosno Vojislava Šešelja i njegovog sekretara Aleksandra Vučića, Srbija ne bi ni bila bombardovana.

Možemo da se igramo, prećutkujemo i ne žalimo, ali naša država je bombardovana zbog tih zlikovaca. Zbog silnih zločina koje su pažljivo planirali, na njih inspirisali a potom kao najgori ljudski šljam na tome zaradili milione i milijarde… Na smrti, gladi, najtežim nesrećama koje može ljudska misao da shvati.

Bez namere da se ocenjuje moralnost NATO i velikih svetskih sila koje na vrlo sličan način, poput ovih moralnih patuljaka sa kojima građani Srbije imaju posla, stiču privilegije i bogatstva zalažući se sa političku i ekonomsku dominaciju svojih zemalja nad drugima, čini se neophodnim izjave poput ovih koje se tiču rata u Ukrajini stavljati u vrlo konkretne i činjenično određene okvire.

Akcija NATO preduzeta je sa ciljem sprečavanja egzodusa albanskog stanovništva na Kosovu izloženog teroru srpskih vojnih i policijskih snaga, za šta je kasnije pred sudom u Hagu suđeno većini pripadnika tadašnjeg državnog vrha uključujući i Slobodanu Miloševiću kao predsedniku države.

Koliko je strašno i teško živeti u ovoj zemlji…