Zlatna medalja za Vučića u veslanju trotoarima

Najpre su danima pre tog sastanka, na trotoarima, građani Srbije mogli da gaze po, odjednom, izrazito oštroj opoziciji sa desnice. Onoj za koju nije bilo jasno baš da li ju je Vučić digao do cenzusa i ulaska u parlament, ili je reč o nečemi „častivom“.

Preciznije, građanke i građani mogli su da gaze, uoči ohridskog susreta, po trotoariskim natpisima „Milica lažljivica“ i „Miloš Francus“.

Kako su oni postali izrazito oštra opozicija, s obzirom na činjenice da se nisu pobunili na ovakav način do sad, kao što su učinili zbog Kosova, a prisutni su, kao politički faktor, bili, recimo, i tokom nasilja režima nad tužiteljkama koje su htele da, uprkos samovolji vlasti, izguraju slučajeve očigledne i izrazite sumnje o korupciji izabranika Aleksandra Vučića?

Ali, to je tek poslednji, ili pretposlednji slučaj ćutanja desnice…

Šta god to značilo, to odvratno i banalno targetiranje navodne opozicije na trotoarima, svakako je za osudu. Kao i obeležavanje drugih desničara po banderama, po gradovima širom Srbije kao „izdajnike“.

Ne bi se to pojavilo na trotoarima i na banderama da nije procenjeno da će imati efektivno dejstvo – preko stopala do mozga građanki i građana Srbije. Žrtvama ratno-zločinačkog uma predsednika, kojeg su birali usled siline njegove medijske propagande.

Pretpostavljate da je reč o nečemu što se tiče njihove borbe – ko je veći nacionalista, fašista… Ko je netolerantniji prema ljudima druge nacionalnosti, vere, da ne kažemo, seksualne orijentacije.

Pa je tako Miloš Jovanović, predsednik Novog DSS dobio „uvredljivi“ nadimak da je Francuz zbog veze koje je tokom odrastanja i školovanja imao sa tom zemljom dok je u Srbiji, tokom poslednjih godina, oštro zagovarao prekid Srbije, moje i vaše države, sa Evropskom unijom.

Reč je o vrlo intezivno glupavoj i poraznoj „politici“ i odgovoru na „bunt“ koji se javio usled pritiska Aleksndra Vučića da konačno stane u red i postane onaj koji će „normalizovati“ odnose sa našim sestrama i braćom Albancima. Zapad je stavio uza zid najneodgovorniju i najzločinačkiju politiku ne samo prema drugim narodima bivše Jugoslavije nego i prema sopstvenom narodu.

Potom je taj režim našao najnacionalističkije opcije u društvu da ih stavi na stub „srama“ ne bi li time sebe „oprao“. Dosta bolesna i ni po čemu optimistična situacija za ovdašnji javni interes.

Međutim, nije se tu stalo.

Uoči Ohrida i pristanka Aleksandra Vučića da se impelemtira evropsko mirovno rešenje, ispred Fakulteta političkih nauka u Beogradu su osvanuli plakati sa natpisima „Izdajnik“ i sa grbom OVK, a na fotografijama su se nalazili neki od predavača na tom fakultetu.

Naime, na plakatima su se našla lica Stefana Surlića, docenta FPN, vanrednog profesora Marka Vekovića i docentkinje Jelene Lončar.

Fakultet političkih nauka je tri dana pre Ohrida je potom objavio da otkazan skup profesora beogradskog Fakulteta političkih nauka i Filozofskog fakulteta iz Prištine zbog bezbednosnih razloga.

Da li bi se sledbenici ovih sa trotoara – lažljivaca i Francuza digli da napadnu profesorke i profesore beogradkog i prištinskog univerziteta u naporu da dijalogom uspostave odnos koji bi u budućnosti doneo dobro i ostvario javni interes za narode obe države?

Izvesno da bi.

Ishod je tragičan. Vučić je opet pobednik preko sile i nasilja, a svi su iskorišćeni, targetirani i omalovaženi, sa dozom straha da se tome odupru. Bar oni koji su toga svesni.

Preostaje im da objasne građankama i građanima Srbije šta se zapravo dogodilo. Kad su već u privilegijama da znaju. Jer, te privilegije jako se teško stiču, mnoge su date i samim rođenjem. Gde si se rodio, odrastao, kakve škole pohađao, ako si uopšte imao prilike – odnosno koliki je stepen siromaštva u kojem si grcao i dalje grcaš.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.